Vjerica Radeta: Dame i gospodo novinari, u toku je verovatno poslednja sednica ovog saziva Narodne skupštine. Očigledno je da je na delu bilo čišćenje fioka, jer se na dnevnom redu našlo 60 tačaka dnevnog reda, koje su objedinjene u samo jednu, što je uobičajen način „parlamentarne demokratije” u poslednje 23 godine. Na ovoj sednici našli su se izuzetno važni zakoni, poput, recimo, leks specijalisa za „Ekspo 2027”, sporazuma o slobodnoj trgovini sa Narodnom republikom Kinom, zatim zakoni o novim zaduženjima, zakoni o potvrđivanju sporazuma koje je neko iz Vlade odavno potpisao i koji se već odavno primenjuju. Tu je i najvažniji Zakon o budžetu za narednu godinu.
Zašto mi danas uopšte govorimo o tome? Zato što je ova sednica i rasprava, pogotovo o Zakonu o budžetu, pokazala po ko zna koji put koliko su poslanici Srpske radikalne stranke značili u radu Narodne skupštine i stvarno smo uvereni da je ovo poslednja sednica bez srpskih radikala u skupštinskoj sali i u Narodnoj skupštini.
Budžet, evo sada je u toku usvajanje, mislim da je već usvojen, usvajaju se i amandmani. I sad, kad bismo pitali bilo koga od ljudi koji su gledali prenos, pa bogami i vas novinara, da li bi neko mogao da kaže, iz rasprave narodnih poslanika, šta je to važno u tom zakonu o budžetu, koji je inače najvažniji zakon u državi za jednu kalendarsku godinu? Mi ništa ne znamo – niti su nam to pričali iz vlasti, niti su kroz neki kritički osvrt to govorili poslanici opozicije. Oni su ovu sednicu koristili za unutarstranačka prepucavanja, za predizbornu kampanju, što svakako imaju pravo, jer i to je, između ostalog, posao narodnih poslanika, ali ipak je bilo neophodno da se narod podseti šta nas to u budžetu čeka. Nije ono što gledamo na televiziji, nije ono što slušamo od zvaničnika vlasti, nije ono što čitamo u medijima. Činjenica je da su u ovom budžetu ostale sve one stavke protiv kojih se mi iz Srpske radikalne stranke decenijama unazad borimo.
Jedna od najvažnijih stvari, što se nas tiče, pošto smo čuli i od ministra finansija da ovaj budžet zapravo podiže standard građana – to nije tačno i to je problem. Nije tačno, zato što u budžetu opet nije predviđena mogućnost, odnosno obaveza da najniža zarada i najniža penzija budu na nivou najniže potrošačke korpe. Dokle god se taj balans ne uspostavi, dokle god se to ne desi, nema povećanja standarda. Ako vi u startu imate skoro milion penzionera i više od osamsto hiljada zaposlenih koji primaju minimalac ili nešto iznad minimalca, a penzioneri penzije od petnaest hiljada do možda trideset i ne znam, neku hiljadu, njima, znači, u startu nedostaje za najjeftiniju potrošačku korpu najmanje deset hiljada, a skoro i do trideset hiljada dinara ovima sa najnižom penzijom. I kako onda neko može da tvrdi da ovaj budžet obećava povećanje standarda. Dakle, toga nema i, nažalost, o tome narod na sednici Narodne skupštine od narodnih poslanika nije čuo ni reči.
Kao što se nije čulo ni to da se u budžetu i dalje finansiraju nevladine organizacije, i to i one koje su očigledno antisrpske, koje rade protiv interesa ove države i ovog naroda i koje se kroz kojekakve fondove Evropske unije i Evropske komisije provlače kao deo tih fondova i deo tih sredstava dobijaju iz budžeta Republike Srbije.
Nastavljeno je i finansiranje potpuno nepotrebnih agencija, a da se podsetimo da su svi pre preuzimanja vlasti obećavali, i naprednjaci, a to obećavaju i ovi koji bi sada da dođu na vlast, a formirali su agencije, da će ukinuti sve nepotrebne agencije. Imamo ih nepotrebnih bar jedno sto trideset, recimo da petnaestak možda i treba da ostane. Te agencije, i to moramo da podsetimo, služe za udomljavanje stranačkih aktivista, koji zapravo tamo ništa ne rade. Agencije imaju nadležnosti, to su bukvalno paradržavne organizacije, one imaju iste nadležnosti kao što su nadležnosti ministarstava, s tim što u ministarstvima rade posao, u agencijama ne rade ništa, a u ministarstvima za taj posao dobiju, na primer sa srednjom školom, minimalac, a u tim agencijama jedno dva i po puta više od toga, i sve to iz budžeta.
Dalje, ono što je u budžetu Republike Srbije ostalo i u narednoj godini, to su misteriozni skriveni troškovi po svim ministarstvima, a to znači da imate (cifre su u milijardama u ukupnom iznosu), imate stavku „materijalni troškovi”– ne zna se koji, „nabavka mašina i alata” – ne zna se kojih, „usluge po ugovoru” – ne zna se koje, „specijalizovane usluge” – ne zna se koje. E, to su sve izvori sredstava iz kojih mi srpski radikali mislimo da treba finansirati taj minimalac i te najniže penzije i svesti ih na nivo najniže potrošačke korpe.
Druga tema o kojoj smo danas želeli nekoliko rečenica da kažemo jeste vest da će izraelski „Makabi” u Beogradu, u hali „Pionir”, biti domaćin svih svojih utakmica. Smatramo da to nije dobra vest. Mi smo na vreme upozorili da tako nešto ne sme da se desi, kad se već pojavila neka inicijativa. Čuli smo sada i da su i grad Beograd i Republika Srbija preuzeli obaveze bezbednosnih mera. Mi mislimo da su to zaista ozbiljne obaveze, da nam to nije trebalo u ovom momentu i da bismo bili mnogo spokojniji da se to nije desilo.
Nemamo mi ništa protiv Izraela, svesni smo i holokausta i svega kroz šta je izraelski narod prošao. Mi mislimo da Izrael treba da ima državu, ali takođe mislimo da državu treba da imaju i Palestinci.
Svakako da osuđujemo ubijanje dece i sa jedne i sa druge strane, ali sve to nije razlog da mi sad činimo ustupak „Makabiju”. Znate, Izrael je priznao lažnu državu Kosovo. Pa mogli su poslati „Makabi” da im Priština, recimo, bude domaćin svih njihovih utakmica. Postavlja se pitanje da li bi oni to uradili nama kad bismo mi bili u istoj situaciji. Ali, u svakom slučaju, u ovakvoj političkoj i vojnoj situaciji svakako mislimo da nikako nismo smeli napraviti ovaj ustupak.
Mi smo za današnju konferenciju imali toliko, ako imate pitanja, izvolite. Ako nemate, hvala što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR