Vjerica Radeta: Dame i gospodo novinari, Srbija već više od tri nedelje trpi teror prozapadne opozicije, plaćeničke opozicije. Oni se svaki čas nalaze širom Srbije, na svakom mestu koje se njima dopadne. Njih je malo, to je šačica tih probisveta koji, nažalost, svojim ponašanjem izazivaju ozbiljne probleme normalnim ljudima koji žele da rade, da funkcionišu, da idu tamo gde im se ide. Oni se pojavljuju na neprijavljenim skupovima, što nije u skladu sa zakonom. Jednostavno, dogovore se, okupe se, dođu na neko mesto, niti koga pitaju da li je to dozvoljeno, niti, nažalost, policija reaguje i kaže im da to ne može tako da se radi.
Svedoci smo bili i da su državne zastave skidali, gazili, cepali i niko nije odgovarao, niko nije otišao ni u zatvor, ni u pritvor zbog toga, a trebalo je. Svakodnevno maltene, imamo blokade nekog puta, neke raskrsnice, mosta i tako dalje, što je takođe apsolutno neprihvatljivo.
Danas su, recimo, u Novom Sadu, pretpostavljam da ste svi to videli, došli pred zgradu gde su smešteni sud i tužilaštvo i doneli su katanac i lancem i katancem su zatvorili zgradu suda da niko ne može tamo da uđe. Zaposleni još nisu bili došli na posao. Pojavila se u jednom momentu policijska marica sa dvoje ljudi, koje su dovezli u pritvor, znači da su ih našli u vršenju krivičnog dela, jer ne vozi policijska marica onako turiste da razgledaju Novi Sad. Oni, verovali ili ne, nisu dozvolili policijskoj marici da te ljude smesti u pritvor. Ovoga puta policija jeste reagovala, skinuli su im i taj katanac i na kraju su ipak pustili policijsku maricu da uđe, ali su oni i dalje ostali tamo da divljaju.
Mi, srpski radikali, pozivamo svakodnevno, gde god se pojavljujemo u javnosti, a evo i danas na konferenciji ponavljamo, sve institucije koje su nadležne da hitno reaguju, da se iz svega ovoga ne bi desio neki mnogo veći problem koji bi se, nažalost, ne daj bože, mogao završiti i žrtvama. To svakako ne želimo, ali zato upućujemo apel policiji, pre svega, zapravo režimu, jer odluka je verovatno i očigledno režima da se ovako ponašaju, nekako mnogo fino, prema toj prozapadnoj opoziciji. Mi mislimo da tako ne treba, zato što smo mi odgovorna patriotska politička partija i mi mislimo da uvek institucije treba da rade svoj posao. Nije dobro, ne bi bilo dobro, najlošija stvar bi bila kada bi se narod uključio u rešavanje ovih problema, a to može da se desi. Znate, ako vi idete negde i baš morate, treba negde da stignete i neka rulja vas tamo zaustavi, biće ljudi koji će reagovati, koji će nekoga udariti, oni će uzvratiti i to, zaista, može da ode daleko.
Sinoć smo videli u Beogradu na vodi incidente koje su takođe izazvali, zato što je Miši Bačulovu i ovom Vladimiru Štimcu palo na pamet da oni organizuju taj protest u Beogradu na vodi. A samo da vas podsetim da je Miša Bačulov taj novosadski odbornik koji je bio pritvaran, pa je pušten. On je onaj koji je dovezao cisternu sa fekalijama, fekalnim vodama ispred Gradske kuće u Novom Sadu, pa kad su počeli da ga hapse, onda je junačina rekao – Ne, ne, ja sam se šalio, nisu to fekalne vode, to je voda iz Zrenjanina. Dakle, oni su kukavice koje samo provociraju.
A ovaj Vladimir Štimac, to je onaj koji je nekada bio, kažu, valjda i uspešan košarkaš, ne razumem se baš, možda i jeste, ali je bio veoma blizak režimu, ovoj vlasti, pa je hteo da mu legalizuju neki objekat na Kopaoniku, a pošto nije ispunjavao uslove, nisu mu to uradili i onda, naravno, priklonio se toj prozapadnoj opoziciji i poznat je po tome što kao gluva kučka ide od jednog do drugog protesta, onako dođe sam, pita može li on da govori, tako se uključuje u te proteste. Zaista neozbiljno, neodgovorno, ali, nažalost, sve to narod oseti i te kako na svojoj koži.
Ta prozapadna plaćenička opozicija je cela parlamentarna opozicija. U nekim medijima kažu – deo opozicije. Ne, to je cela parlamentarna opozicija, nažalost, svi su u parlamentu. Srpska radikalna stranka, nažalost, nije i mislimo, i nije ovo jedini put kada podsetimo narod, kada podsetimo birače kolika je greška što srpskih radikala nema u Narodnoj skupštini, ali nadamo se da ćemo se tamo vratiti kad budu sledeći izbori. Ali, nije to sada tema, tema je ono što radi ova plaćenička opozicija. Podsećamo, znači, tamo su svi.
Tamo je sada velika borba oko toga ko će biti glavni opozicionar u zapadnim ambasadama. Tamo se sada u prvi red ubacuje i Miloš Jovanović. On misli možda, pošto ima francusko državljanstvo, da bi možda mogao i da prođe. Tamo su i oni koji su za kraljeve, tamo je i ovaj Nestorović, koji je danas, ne znam, mislim „Danas” ili „Nova” su jutros preneli da on traži Vučićevu smenu, jer je „Vučić jedini odgovoran za sve ovo što se dešava”. Zapravo, dolaze do izražaja i oni koji su pokušavali da se predstave biračima da su patriote. Sad, kad je došlo vreme da je očigledno da Zapad ne vidi nikog od ovih postojećih kao nekoga ko bi mogao predstavljati celu opoziciju, sad je na tom delu političkog fronta velika borba.
Vi vidite da se skoro zaboravilo šta je bio povod prvog okupljanja u Novom Sadu 1. novembra, tragedija koja se desila kada je pala nadstrešnica, kada je poginulo petnaestoro ljudi, dvoje su još u teškom stanju, lekari im se bore za život. To je, navodno, bio razlog njihovog okupljanja. To uopšte nije razlog, oni to sad i ne pominju. Oni su danas, evo, u Novom Sadu i nisu to pomenuli, oni su došli da izvuku, da obezbede da se iz zatvora puste neki njihovi aktivisti. Dakle, nema nikakve veze sa onim što je bila inicijalna navodno kapisla za okupljanje.
Jedan od njihovih novinara, mislim da se zove Petar Ilić, je na ovoj jednoj šifrovanoj televiziji rekao da je ovo prilika za opoziciju, da ovu priliku opozicija ne sme da propusti, jer, kaže, zamislite – ko zna koliko će vremena još proći do neke sledeće tragedije, ako ovo propustimo. I, zaista, zdrav razum ne može da prihvati da neko normalan može tako da kaže, ali eto, oni to kažu i oni to tako govore.
Oni vrlo često svi, cela ta prozapadna opozicija, kažu da u Srbiji ne funkcionišu institucije sistema. Mi, srpski radikali, poručujemo režimu – pokažite im da institucije sistema funkcionišu, za početak da funkcioniše policija, da ne dozvoli nijedan skup koji nije uredno prijavljen, da ne dozvoli blokadu nijedne raskrsnice, nijednog puta, nijednog mosta, da ne dozvoli skrnavljenje nacionalnih zastava i ostalih obeležja, da privode svakoga ko krši zakon, da se uključi, naravno, i tužilaštvo, ko god je izvršio prekršaj, da ide kod sudije za prekršaje, ako je krivično delo da se uključi tužilaštvo, kasnije i sudovi. Ne postoji ni jedan jedini razlog da vlast na bilo koji način povlađuje toj šačici opozicionara, toj prozapadnoj, ponavljam, prozapadnoj opoziciji, opoziciji koja po mišljenje ide u ambasadu – američku, englesku, i po mišljenje i po pare.
E, sad su oni malo u problemu, znate, Tramp je najavio da njegova administracija neće davati novac nevladinim organizacijama za rušenje političkih sistema u njihovim državama i oni se sad vide u tome, znaju da će uskoro ostati, nadamo se da će tako i biti, bez tih svojih apanaža i onda sad gledaju što je moguće više da izvuku iz ove situacije. Naravno, ne mogu oni postići ništa, mnogo ih je malo, narod nije lud ni glup da ide za takvima. Videli smo i u Novom Sadu kad se okupilo zaista mnogo ljudi, kad su ljudi videli da oni razbijaju prozore i vrata na Gradskoj kući, da gađaju onom crvenom farbom, šaraju crvenom farbom i tako dalje, ljudi su se, svi smo mogli videti, povukli pedeset metara dalje od njih da bi bilo jasno da oni nisu deo te rušilačke ekipe, koja, zapravo, jedino to i radi.
Još jedanput apelujemo na vlast, na režim – policija mora da radi svoj posao. Policija mora da brani državu, da brani svakog pojedinca, da brani imovinu svakog pojedinca. To što neko želi da svojim protestom iskaže da je nečim nezadovoljan, to je njegovo pravo. Mi nemamo ništa protiv protesta. Eno im neka biraju Ušće ili, ne znam, neko mesto gde nikome ne smetaju, a gde će biti viđeni, svako ko prolazi videće ih i nek tamo slobodno proleće sačekaju. Nikome neće pasti na pamet, bar što se tiče nas iz Srpske radikalne stranke, da im to zameri, to jeste demokratsko pravo, ali ovo što oni rade je zloupotreba tog demokratskog prava. Ovo nisu normalni protesti, ovo su rušilački protesti sa očiglednom željom i namerom da izazovu narod da ih neko možda udari, da neko, ne daj bože, nezgodno padne, da, ne daj bože, neko pogine u takvom okršaju. Oni tako nešto žele, a država, odnosno policija mora u tome da ih spreči.
Mi smo imali toliko, ako imate pitanja, izvolite. Ako nemate, hvala što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR