Prof. dr Vojislav Šešelj: Dobar dan.
Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka svesrdno podržava najavljeno otvaranje kancelarije predstavništva Ministarstva odbrane Ruske Federacije pri Ministarstvu odbrane Republike Srbije.
Mi smo odavno ukazivali na jednu nelogičnost, na jednu nepodnošljivu činjenicu koja nam je ostala od dosmanlijskog režima, da NATO pakt, koji je bombardovao Srbiju 1999. godine, koji je pre toga bombardovao i Republiku Srpsku, ima svoju kancelariju u Ministarstvu odbrane. Tražili smo da, u najmanju ruku, ako se već Srbija ističe nekim zalaganjem za vojnu neutralnost, svoju kancelariju ima i Ministarstvo odbrane Ruske Federacije. Kako su mediji javili, taj dogovor je postignut i očekujemo uskoro da se otvori ta kancelarija.
Posebno smo zadovoljni činjenicom da je vojni diplomata, predstavnik ruske vojske i mornarice u Republici Srbiji, sada u rangu generala. To govori o značaju koji i sama Rusija pridaje vojnoj saradnji sa Srbijom.
Mi smatramo da nova vlada pod hitno mora da dodeli diplomatski status pripadnicima ruskog dela osoblja u Srpsko-ruskom centru za vanredne situacije u Nišu. To je nešto što kao problem odavno postoji. Mi smo na tome insistirali, a režim kao da je izbegavao. Mi želimo da se sličan centar otvori i na području Vojvodine, kako bi oba krila Srbije bila zadovoljena i kako bi ti centri mogli da budu angažovani, što se kaže, zlu ne trebalo.
Posle dužeg vremena, napokon smo, izgleda, pred formiranjem nove Vlade Srbije. Još ne znamo koji će sastav imati ta vlada, ali vidimo da je sklopljena koalicija svih stranaka koje su zastupljene u parlamentu. Neki kažu da je to koncentraciona vlada – ja se odmah setim onog ribljeg brašna, koje je nekad kao koncentrat služilo za tovljenje raznih životinja, pa sad, ako i njima treba koncentrat, najbolje bi bilo riblje brašno. Jeste malo nepodnošljivo zbog mirisa, ali kažu da je bilo najhranljivije. Naravno, malo se šalim. Mi tek treba da vidimo kadrovska rešenja, pa da zauzmemo definitivan stav.
Mandatar za sastav nove vlade, Ana Brnabić, i predsednik Republike Aleksandar Vučić najavljuju da će im prioritet biti borba protiv kriminala i mafije. Oni su to najavljivali i 2012. godine, pa malo započeli, pa stali. Ovoga puta mi ih upozoravamo da borba protiv organizovanog kriminala i mafije mora započeti u njihovim redovima i zato najviše iščekujemo da vidimo kakva će im biti kadrovska rešenja. Ako im se među ministrima opet pojave lica onih za koje znamo da su ogrezli u kriminalu i da podržavaju kriminal, onda ćemo znati i bićemo načisto da nema ništa od prave borbe protiv mafije. Tu mislim na Zoranu Mihajlović. Eno opet ona prkosi i najbolju ocenu daje onom Poledici koji je nedavno hapšen pa pušten da se brani sa slobode, uživa potpunu njenu podršku iako je u krupnom kriminalu. To znači da, ako se opet tu nađe Zlatibor Lončar ili Nebojša Stefanović, znamo odmah na čemu smo. Hoćemo vladu od nekompromitovanih ljudi, a onda ćemo ih posle kritikovati i za konkretne greške kad zasluže, ali u startu da znamo da nisu kompromitovani nijednom krupnom aferom. Zato ovo troje ne bi smelo da ima mesto u vladi, po mišljenju Srpske radikalne stranke.
Ono što nije loše, to je činjenica da je Aleksandar Vučić najavio da će vanredni parlamentarni izbori da se održe najdalje zajedno sa predsedničkim izborima, i to najdalje do 3. aprila 2022. godine. To je načelno veoma dobro i to bi bio najbolji izlaz iz sadašnje situacije u koju smo upali, pre svega, krivicom vlasti. Ali, da bi ti izbori bili korektni i regularni, moraju neke stvari u međuvremenu da se urade.
Srpski radikali su spremni da budu konstruktivna opozicija u tom pogledu, da učestvuju u svim vrstama razgovora i pregovora oko intervencija u izbornom zakonodavstvu. Mi smatramo da treba sprečiti da jedna politička partija ubuduće može da skuplja potpise za 14 drugih stranaka i da veštački omogući njihovo učešće na izborima. Cenzus se uvodi da bi te male, beznačajne stranke bile u startu onemogućene, a sad imamo jednu stranku kolosalnih dimenzija koja sebi daje za pravo da angažuje svoje birače, svoje aktiviste, da skupe malim, beznačajnim strankama potpise. Četrnaest je takvih stranaka bilo na ovim izborima.
Naravno da je to udar za nas koji predstavljamo manje stranke i koji smo imali šansi i da prođemo da nije bilo raznih izbornih zavrzlama. Sva istraživanja javnog mnjenja su govorila da radikali komotno prolaze i da imamo mnogo više podrške nego što cenzus traži. Ubace nam 14 takvih stranaka i onda razvlače opoziciono biračko telo, svima daju isto predstavljanje, svima iste mogućnosti u medijima i tako dalje, a one nisu osnovni ispit zrelosti položile, nisu dokazale da imaju 10.000 sigurnih glasova na izborima. Nisu im ljudi potpisali saglasnost da se kandiduju, overenu od strane notara, pa je još menjan zakon, pa je omogućeno da to opštinski činovnici rade. Hajde, za lokalne izbore nije loše da rade opštinski činovnici, ali kako da rade za republičke izbore? Ako je već zakon predvideo da su te male, beznačajne stranke balast za politički sistem i za demokratski parlamentarizam, onda sve treba da učinimo da ih sprečimo da se pojave na izborima, jer smetaju. Ja to otvoreno govorim, to su činjenice, to je politička teorija.
Drugo, da se zabrani svako podmićivanje građana, podela namirnica pred izbore, hrane, proizvoda za kućne potrepštine, higijenskih proizvoda, čak i bele tehnike, čak i televizora! Imali smo to u Hrtkovcima. Mi podelimo 700 knjiga, sutradan dolaze naprednjaci i dele televizore. Knjige mogu da se dele u predizbornoj kampanji, a televizori ne mogu i to napokon svima treba da bude jasno. Ako se dele televizori, ako se deli hrana i ako se deli novac, onda to nisu regularni izbori, a mi znamo da je bilo i podele novca. To je jedna vrsta podmićivanja.
Onda, oko zastupljenosti u medijima moraju konkretni dogovori da se postignu, da se svede broj stranaka na razumnu meru, a onda da one budu ravnopravno zastupljene i da se zabrani emitovanje propagandnih spotova na televizijama, jer ubiše oni koji imaju mnogo novca i obesmisle potpuno taj vid borbe, a to nije vid ozbiljne političke borbe, nego nadigravanje na osnovu toga ko je dosetljiviji i ko neki bombastičniji izraz obezbedi u svom spotu. Šta tu ima što je ozbiljno u političkom smislu? Nema ništa. Treba stranke da se sučeljavaju. Treba stranke da gostuju na svim televizijskim stanicama, posebno onima sa nacionalnom frekvencijom.
Izmišljena je cela jedna kategorija ljudi, cela jedna profesija, koja liči i na starlete, ta profesija se naziva politički analitičari. O čemu oni pametuju, vidi se odmah – ko ih plati, govore njemu u prilog. A ranije smo imali, u vreme Miloševića smo imali sučeljavanje predstavnika političkih stranaka, pa su oni razmenjivali mišljenje, pa su se hvatali ukoštac oko pojedinih ideja ili pojedinih postupaka. Ovako ne možete oka otvoriti od navodnih političkih analitičara. Ta profesija u svetu ne postoji. Analitičar može biti najiskusniji i sposoban novinar koji analizu piše u mediju u kom radi, a ne da se pojavljuje na okruglim stolovima i da oni dolaze umesto političkih stranaka, da oni predstavljaju politički život. E, to je ono što ne valja i što se mora menjati. Ima tu čitav niz pojedinosti.
Mi smo spremni za razgovore na tu temu, za ozbiljne razgovore, korektne razgovore, a videćemo da li je sam režim za to zainteresovan ili režim želi samo još više istog. U tom slučaju nam ti izbori za godinu i po dana ne trebaju. Čak bi bilo bolje da se ne čeka poslednji rok, ne znamo kakav će biti ishod borbe sa koronom. Možda bi trebalo i nekoliko meseci ranije zakazati. Evo, mi plediramo da se predsednički, parlamentarni i gradski izbori u Beogradu, a možda i lokalni, održe u decembru mesecu sledeće godine, na Svetog Nikolu, 19. decembra. Onda ima dovoljno vremena i za razne druge aktivnosti posle izbora ako je reč o osporavanju izbornih rezultata ili bilo čemu drugom, onda nismo ni pod kakvom presijom.
Izvolite, ako vi imate neko pitanje.
Nikola Todorović, novinar agencije Beta: Nikola Todorović iz Bete.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Izvolite.
Nikola Todorović: Ako možete samo da pojasnite to što ste rekli za izbore, da se raspišu ranije, zašto u decembru?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Da se raspišu nekoliko meseci ranije, da se ne čeka krajnji rok, jer kad se čeka krajnji rok, onda smo u nekoj vremenskoj stisci, a sve je neizvesno oko korone. Evo, čekamo da se pojave prve ruske vakcine. Mi prosto žurimo da se vakcinišemo. Inače smo mi poznati, mi srpski radikali, po tome što se redovno i od gripa vakcinišemo, nismo izbegavali nijednu vakcinaciju od detinjstva pa nadalje. Ali ne znamo šta će biti u perspektivi, ne znamo da se ne pojavi opet neka nova zaraza, da ne čekamo poslednji rok. To bi bio razlog.
To je, dakle, tri meseca ranije, imamo određeni rok za razne druge aktivnosti ako bude potrebe.
Nikola Todorović: Hvala.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Molim. Ima li Srbin info neko pitanje? Nema.
Imate li vi iz Bete još nešto da pitate?
Nikola Todorović: To je to u principu.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Hvala vam što ste došli.
Nikola Todorović: Hvala vama.
https://www.youtube.com/watch?v=bFg2D5Ycfpw
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR