Vjerica Radeta: Dame i gospodo novinari, Srpska radikalna stranka je pre nekoliko meseci upozorila javnost, a upozorila je i Vladu Republike Srbije, da imaju nameru da nezakonito naplaćuju, da pune budžet i da naplaćuju neke, navodno zaostale, komunalne dugove, koji su odavno zastareli, koji su stariji i od 20 godina. To za sad nisu počeli da rade, bar ne u nekoj velikoj meri, ali su, izgleda, kao prvu grupaciju izabrali frilensere. Zašto su njih izabrali? Pa možda zato što su mislili da su oni najmanje primećeni, da kažem, u širokoj javnosti. Inače, frilenseri su ljudi koji zarađuju novac na internetu i koji su do sada to radili tako što ih država uopšte nije primećivala.
Sada država, Vlada Republike Srbije – kad kažem država, mislim na Vladu Republike Srbije – želi da naplati i velike poreze i velike doprinose, verovatno računajući na ono što se često u medijima može pročitati, kako neki frilenseri zarađuju ogroman novac. Naravno, očigledno je da nisu sagledali problem onako kako je trebalo da se sagleda. Mi smo i o tome već govorili na jednoj konferenciji. Posle te konferencije, kada smo bili izričiti i rekli da je retroaktivna naplata poreza i doprinosa neustavna i apsolutno nemoguća u pravno uređenoj državi, nama su se obratili neki frilenseri i Savet za pravna pitanja Srpske radikalne stranke, naši eksperti pravnici su se ozbiljno zabavili svim onim što smo čuli od tih predstavnika frilensera i ovim što smo saznali da se radi u Vladi Republike Srbije i mi smo u skladu s tim pripremili i današnju konferenciju i našu dalju komunikaciju, sa vladom, naravno, preko konferencija, a sa frilenserima onako kako i njima odgovara.
Frilenseri koji su se nama obratili su, zapravo, otvoreno rekli da su oni prepoznali da je Srpska radikalna stranka jedina politička partija koja je ovom problemu pristupila zaista principijelno. Mi tako svaki put postupamo, ne biramo ciljne grupe, ne biramo momente, ne biramo izborne ili predizborne kampanje, već kao, pre svega pravnici, znamo da je retroaktivnost po našem Ustavu nemoguća, da neke odredbe nekog zakona nekada mogu da se primenjuju retroaktivno, ali o tome mora da se izjašnjava Narodna skupština i ne može biti pravilo, nego su to zaista nekad neki izuzetni slučajevi, što kada su u pitanju ljudi koji zarađuju na internetu nije slučaj.
Naš Savet za pravna pitanja je upozorio vladu da mora da snosi odgovornost, i sad odavde to poručujemo: Vlada Republike Srbije mora da snosi odgovornost, da deli, u najboljem slučaju, odgovornost sa tim ljudima koji su zarađivali neki novac, a nisu plaćali nikakav porez i nikakve doprinose. Zašto vlada mora da deli odgovornost? Zato što je nemoguće da se nije znalo da se neki ljudi već više godina bave tim poslom, da tako zarađuju.
Mi u državi Srbiji, u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova imamo odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Mi već više od deset godina imamo javnog tužioca za visokotehnološki kriminal i nemoguće je, da su ove institucije funkcionisale, da bi se moglo desiti da neko pet, šest, sedam, deset godina zarađuje neki novac na internetu, a da to ne bude primećeno. Dakle, ili su ti ljudi u tom odeljenju MUP-a za borbu protiv visokotehnološkog kriminala sedeli, pa umesto da prate šta se dešava na internetu, pisali na svojim ličnim društvenim mrežama, ili se neko od njih udilovao sa nekim frilenserom koji dobro zarađuje, pa je onda to sve ostalo postrani. Dakle, ponavljam – nemoguće je da se ovo moglo dešavati a da se u državi, u nadležnim organima, to nije znalo i da se to nije primetilo.
Zašto je vlada ćutala? Zašto ovo odeljenje nije alarmiralo vladu, ako nije? Zašto nije alarmiralo tužioca za visokotehnološki kriminal, ako nije? To je nešto o čemu mora vlada da vodi računa, da vide malo kako im rade činovnici, da li svi rade svoj posao ili je sad nekom palo na pamet – Aha, onaj tamo se, vidim, šepuri po novinama, zarađuje mnogo para, eno ga na naslovnim stranama, hajde mi lepo da vidimo kako mi deo njegovih para da ubacimo u budžet.
Ako vode računa o Ustavu i o pravnoj državi, nikako. Jer, zašto bi frilenseri, zašto bi bilo ko u državi Srbiji plaćao danak neodgovornosti državnih činovnika? Znate, ovo je sad digresija, mi to uvek govorimo kada se priča o legalizaciji nelegalno, navodno nelegalno, odnosno objekata izgrađenih bez građevinske dozvole. Pa nije za to kriv onaj ko je gradio, kriva je opština koja mu nije dala dala dozvolu, kriva je država koja nije napravila regulacioni plan. Dovela ga je u situaciju da radi nešto što je nezakonito i mora da deli odgovornost. Tako je i u slučaju frilensera.
Dakle, poreska uprava je morala, na osnovu prijave te službe, odeljenja, kako se već zove, za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, dobiti određene podatke, pozvati te ljude, utvrditi porez, odnosno inicirati izmenu zakona, jer ne postoji zakon, ni danas nema zakona koji reguliše ovu materiju. To što pričaju da imaju neke izmene zakona, nemaju. Ne postoji zakon u Srbiji koji ovo reguliše. To su samo priče nadležnih ministara za televiziju. Dakle, morali su da obaveste Poresku upravu da se hitno urade izmene i dopune zakona i da se donose poreska rešenja. Poreska obaveza za svakog građanina Srbije, na šta god se odnosi, nastaje onog momenta kad dobije rešenje, odnosno kad mu rešenje o utvrđivanju poreza postane pravosnažno. Dok toga nema, nema obaveze.
Da je neko znao, da su ljudi koji su se bavili ovim znali da će biti ovoliki porezi, možda se ne bi igrali na internetu i bez obzira koliko su neki tu zarađivali, možda bi išli da peru prozore, da rade na pijaci, da rade nešto drugo, možda bi sami na vreme zaključili da im se to ne isplati. A da su znali šta ih čeka, onda molim lepo, ko voli nek izvoli.
Obaveza je bila da se taj zakon donese. Najavljuje se da će biti donet do kraja godine, videćemo da li će i kakav će biti. Da se u tom zakonu precizno utvrdi i poreska osnovica i poreska stopa, pa neka se ima u vidu možda neki, hajde da kažem, lakši način zarađivanja i tako dalje, o tome ćemo govoriti kada bude urađen neki bar nacrt zakona i onda kad to bude potpuno zakonski uređeno, možda se to neće dopasti velikom broju frilensera, ali onda molim lepo, imate zakon, ko prihvata da radi u skladu sa zakonom nastavlja da radi, kome se to ne isplati, bavi se nečim drugim. Tako radi ozbiljna pravna država, ovo sve drugo je kako mali Perica zamišlja državu. Baš ovako kako zamišljaju i kako rade sa frilenserima ovi u današnjoj vladi.
Posebno, naravno, evo ne znam koliko puta ću ponoviti, retroaktivno je nemoguće naplaćivati poreze. Ona odredba u zakonu koja kaže da se može porez naplaćivati, da zastareva poreska obaveza za pet godina, opet se ne odnosi na frilensere, odnosi se na nekoga ko je dobio rešenje, utvrđen mu je porez, pa on nešto izvrdavao pet godina, niko ga nije podsećao, pa on nije platio. Taj mora da plati sve ono što je poslednjih pet godina bila obaveza. Ali ako ovaj frilenser nikada nije imao rešenje, on nema obavezu ni da plati. Ovo je pitanje i za Ustavni sud Republike Srbije. Nažalost, mi nemamo poverenje u odluke Ustavnog suda, zato što je još od 2009. godine Ustavni sud pokazao da ne vodi računa o Ustavu, nego o trenutno aktuelnom režimu, tako da se ni tu ne može bogzna šta očekivati.
Zamislite, retroaktivno se traži da frilenseri plate doprinose za zdravstveno osiguranje. E sad gledajte. Znači, neko je frilenser, radi na internetu, zarađuje na internetu, i on je u prethodnih pet godina bio nešto bolešljiv, bio je kod lekara. On je morao da ima zdravstvenu knjižicu. Recimo, osiguran je preko roditelja, osiguran preko supružnika, osiguran kao student, osiguran preko Zavoda za zapošljavanje ili na neki drugi način. Ako nije imao nijedan osnov i nije imao zdravstvenu knjižicu, on je morao da se leči kod privatnog lekara. I molim vas sad, koja je obaveza takvog nekog čoveka da sad ponovo plaća ono što je plaćeno? To je potpuno van pameti i zamisliti. Hajde o porezu i da razgovaramo, ali o doprinosima apsolutno, apsolutno je nemoguće da se tako nešto uradi.
Piše u ovoj najavi zakona, odnosno u ovim izmenama zakona – ne znam ni koje su zakone menjali da bi nekako uglavili. Znate, tvrdili su iz vlade da je zakonski regulisana ova materija i onda kada smo i mi na konferenciji govorili da ne postoji zakon i da ne može da se primenjuje to što oni predviđaju, onda su u vladi predložili, a skupštinska većina donela izmene i dopune dva zakona, čini mi se, gde se ovo na neki način regulisalo. E sad, ako si do danas tvrdio da postoji zakon, što si onda u nekom novom zakonu radio izmene i dopune. Znači priznao si – ne, nismo imali zakon, nego sad radimo zakon, a primenjivaćemo ga u rikverc. To je zaista neverovatno.
Kaže – Poreski inspektori će donositi rešenja za naplatu socijalnog osiguranja, i to retroaktivno. E sad pitam ja te pametnjakoviće na osnovu čega će donositi ta rešenja. Znate, rešenje mora da ima zaglavlje, zna se tačno forma rešenja, pravnička forma, mora da stoji – na osnovu člana tog i tog, zakona tog i tog, dana tog i tog se donosi takvo i takvo rešenje. Ja ne znam šta će oni napisati, na osnovu kojeg člana i kojeg zakona donose rešenje, jer nijedan član nijednog zakona to jednostavno ne reguliše.
Planira se, ovo što se najavljuje po medijima, taj novi zakon koji će regulisati ovu materiju, pa kaže – planiraju usvajanje zakona o fleksibilnim oblicima rada i predviđa se da svi frilenseri moraju da se registruju, da budu posebno zanimanje i da se registruju kao preduzetnici. To je takođe neodrživo. Da li će neko biti preduzetnik i baviti se ovim poslom, treba mu omogućiti u zakonu da sam izabere. Znate, ovim poslom se za sada u najvećem broju slučajeva bave ljudi sa invaliditetom, studenti, trudnice, porodilje, najmanje je onih kojima je ovo jedini način zarade. E sad pitam ja te koji planiraju ovaj zakon, kako će neko ko ima utvrđen invaliditet i ima invalidsku penziju, kako će se on registrovati kao preduzetnik, kad po osnovnom zakonu čovek kojem je utvrđena invalidnost i ima invalidsku penziju ne može apsolutno nikakvo više primanje da ima, apsolutno nikakvo. Šta će s njim da rade? Trudnice i porodilje dobijaju naknadu za porodiljsko, odnosno trudničko odsustvo od države i ne mogu u tom periodu ništa drugo da dobijaju. Kako će njih da regulišu? Dakle, zaista neverovatno. Kako će regulisati, ima dosta ljudi koji iz određenih razloga primaju neku socijalnu pomoć, socijalna davanja. Oni takođe ne mogu imati druga zvanična primanja, jer se njima odmah uzima to socijalno davanje. Kaže – aha, imaš posao, idi sad i radi ovaj posao. I nemam ništa protiv da se što više ljudi na taj način angažuje, svaka država treba da ima krajnji cilj da ima što manje socijalnih slučajeva i da država daje najmanje moguće socijalnu pomoć, ali zato mora da obezbedi ljudima da rade. Sad, kad se pojavila kao neka novotarija, kao izraz ovih novih tehnologija, mogućnost da se zarađuje na internetu, onda je to zaista razumljivo. Evo, nisu vodili računa, desilo se, promaklo im je, ali hajde sad, kad se problem pojavio, sedite i uradite to jednom kako bog zapoveda. Samo će napraviti još goru situaciju ako budu doneli ovakav zakon kako ga planiraju i kako vidimo po medijima da ga reklamiraju.
Vlada Republike Srbije je donela političku odluku i kao, pomogli su frilenserima i opet se ponavlja ista priča. Podsetićemo vas, kada se desio problem sa ljudima koji su se zadužili u švajcarskim francima, pojavi se Vučić, tamo ispriča – on će to sve da reši, neko od te grupe ovih koji su protestovali se izdvoji i razgovara sa predsednikom vlade iza zatvorenih vrata, izađe i kaže – Rešili smo problem, biće ovako, biće onako i ovi ljudi se raziđu, jer otišao je da pregovara u njihovo ime neko kome veruju.
Tako se desilo pre nekoliko godina, recimo, sa udruženjem malinara. Mi kažemo – Ljudi, malinari, ovaj što vam pregovara sa vladom je u dilu, ima ličnu korist od toga, prevariće vas! Ljudi nisu verovali, poslali su tog čoveka da razgovara sa vladom, on izašao: rešiće se problem, dobiće hladnjaču i tako dalje, biće neka povoljnija cena. Mi kažemo – Dobiće hladnjaču on, narod ne veruje. Posle tri, četiri meseca kažu – Vi radikali ste bili u pravu, pa ono je stvarno njegova hladnjača.
Tako rade sindikati, izvedu ljude da, kao, štrajkuju ili protestuju zbog nekih loših uslova rada, malih zarada i tako dalje, izađe onaj sindikalac, ode iza zatvorenih vrata, razgovara sa predstavnicima vlade, vrati se, ovim ljudima ispriča nešto okruglo pa na ćoše, oni se raziđu i on jedini ima korist od toga. E, tako se desilo i sa frilenserima. Dakle, nije to prvi put, jednostavno to vlada dobro radi. Pre frilensera poslednje što je bilo je kada su na brzinu ovi iz vlasti formirali navodno udruženje porodica koje sumnjaju da su im deca oteta, pa kad je donošen onaj zakon gde su procenili da oteto dete vredi 10.000 evra, što je nešto najstrašnije što je moglo da se desi, i sva udruženja su bila protiv toga i odjedanput se pojavi na konferenciji neko udruženje i kaže – oni su saglasni, oni su se dogovorili sa vladom. I svaki put uglavnom u Srbiji to tako prolazi. Vlada je našla svog čoveka, ili je već bio instaliran i među frilenserima, i to što se kaže u javnosti i što vlada kaže – Mi smo se s njima dogovorili, nisu se dogovorili, to je dogovor između vlade i njihovog frilensera.
Takođe želimo danas da podsetimo javnost da Srpska radikalna stranka nastavlja sa prikupljanjem potpisa uz peticiju protiv gej brakova, odnosno zakona o gej brakovima, prosto da ne bude zabune. Predsednik Republike je rekao da on neće potpisati taj zakon, ali niko još nije rekao da se zakon povlači iz procedure, jer znate, ako predsednik jedanput zakon ne potpiše, drugi put se o zakonu samo glasa, ne raspravlja se, pa onda mora da ga potpiše. Naravno da je teško očekivati da Vučić nema uticaj na svoju skupštinsku većinu i tako dalje, ali evo, videli smo već Gordana Čomić, ministar za gej brakove, ona je već rekla da, kako je rekla, nema tog ukaza koji može poništiti život, aludirajući na to da Vučić ne bi potpisao ukaz i ona kaže – O nepotpisivanju ukaza se može govoriti tek kad zakon bude usvojen u Skupštini. Dakle, ona i dalje kao resorni ministar insistira na tome. Mi nastavljamo sa prikupljanjem potpisa i kad budemo imali potpisa koliko mi procenjujemo da je dovoljno (po zakonu je to 30.000, ali mi ćemo imati svakako mnogo više) mi ćemo se sa tom peticijom i sa tim potpisima obratiti i vladi sa zahtevom da takav zakon o gej brakovima ne pušta u skupštinsku proceduru, a i skupštini da, ako od vlade dobije zakon, nikako taj zakon ne izglasa.
Ako imate vi nešto, izvolite.
Novinar Srbin info, Gradimir Potić: Na početku ste pomenuli da se vlada okrenula prema različitim grupacijama, pa su počeli od frilensera. Da li je cilj uređenje države ili golo punjenje budžeta, po vama?
Vjerica Radeta: Cilj je punjenje budžeta svakako, ali ne bih rekla da je to samo golo punjenje budžeta, već bih pre rekla zamazivanje očiju da budu i vuci siti i ovce na broju. Zato sam rekla ovo na kraju kako se lepo uvek dogovore preko predstavnika neke te nezadovoljne grupacije da bi se u javnosti stekao utisak da u vladi sve funkcioniše, da u državi sve funkcioniše, a bože moj, porez mora da se plaća. I mi znamo da mora da se plaća i da treba, ali samo hoćemo da se to pravno uredi.
Gradimir Potić: Teško je pretpostaviti da je gospođa Čomić sama sela, jer joj je bilo dosadno, pa pisala taj zakon. Neko joj je rekao da će taj zakon proći. Zašto je sad taj neko, svi znamo ko, povukao pristanak?
Vjerica Radeta: Gordana Čomić je projekat Srpske napredne stranke i mi smo to javno rekli još kada je ona dobila ulogu da ona, pored onoliko naprednjaka u Skupštini, promoviše izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, gde se povećao broj žena u Narodnoj skupštini. Mi smo tada rekli da je ona projekat koji će za nešto da se iskoristi. Pa onda kad su došli izbori onda su joj naprednjaci prikupljali potpise, onoj njenoj grupaciji, pa kad je ona srednji prst pružala narodu u kampanji, valjda to nije zaboravljeno. E, onda je ona došla, odnosno pozvana, izabrana, odnosno unapred je dogovoreno da će ona biti taj ministar, zato što je taj zakon o gej brakovima preporuka Saveta Evrope, ali preporuke Saveta Evrope ne obavezuju čak ni članice Evropske unije, a kamoli nas koji to nikada nećemo biti. E sad, da li je režim hteo da opet bude i vuk sit i ovce na broju, evo oni su pokušali, pa da ako se desi, ne daj bože, da takav zakon bude donet, onda je tu Gordana Čomić, pa će onda ljudi koji glasaju za naprednjake psovati Gordanu Čomić što je donela taj zakon, jer ljudi se ne upuštaju dovoljno ni u proceduru, i s pravom, naravno, jer ne može se svako baviti skupštinskim poslom, vladom, pravničkim poslovima i tako dalje.
A naravno, dobro ste primetili, i ako bude donet, ne daj bože, ovo nikada neće biti zakon Gordane Čomić, niti je ovo predlog Gordane Čomić. Ako dođe do predloga, to će biti predlog Vlade Republike Srbije, a mi ćemo učiniti sve da do tog predloga ne dođe i verujemo da je i do predsednika Republike, kad je rekao da neće potpisati, došlo i to saznanje koliko ljudi u Srbiji prilazi punktovima Srpske radikalne stranke da potpisuje. Zaista masovno, masovno ljudi potpisuju tu peticiju i valjda treba da im je bitno da čuju i glas naroda.
Gradimir Potić: Hvala.
Novinar redakcije „Srpski glas“, Obren Jonić: Većina frilensera je, ono što smo mi primetili na društvenim mrežama, i te kako zabrinuta pregovorima koji su vođeni sa Miranom Pogačarom i njegovim Udruženjem radnika na internetu. Svi su videli da je tu postignut jedan fantomski dogovor iz kafane. Ljude uglavnom zanima kako da se dalje bore, da li je on legitimni predstavnik sa 2.000 članova udruženja. Najviše ljude zanima kako dalje da se bore, da li je to što je on postigao krajnji dogovor i šta se dešava sa rešenjima koja će stizati, da li da se otplaćuju ili ne. Oni nude nešto da to može da bude i na deset godina. Prosto, kako dalje?
Vjerica Radeta: Evo, kad ste pomenuli rešenja, zaboravih malopre da vam pokažem rešenje, neću čitati ime, izvesna Maja je u pitanju, ali evo, broj rešenja je 437-3-514/18, iz oktobra 2018, odnosno to je uverenje gde stoji da se potvrđuje da ta Maja nema neizmirenih dospelih obaveza prema lokalnoj poreskoj administraciji. Ovo joj je trebalo jer je konkurisala negde za neki lokal. U međuvremenu je dobila rešenje da ima duga 50.000 evra, ne dinara, evra. Dakle, od 2018. u oktobru nije imala ništa, a sad ima 50.000 evra duga. Dobro je u svemu ovome što je napravljen taj dogovor da to može da se plaća u ratama i preporučujem svima koji dobiju rešenja da počnu da plaćaju. Koliko god da je ovo sve nezakonito, ne može se niko oglušiti o obavezu prema državi, uvek sebi napravi štetu ako tako nešto uradi, pogotovo u jeku javnih izvršitelja, koji su pljačkaši, samo čekaju na gotovs ko će da im pošalje neko rešenje.
Što se tiče udruženja, ja sam rekla malopre, evo vi ste, pretpostavljam, bolje upoznati pa ste pominjali i imena, i nama su frilenseri govorili o imenima tih ljudi, ali prema našim informacijama, u fazi registracije je novo udruženje, mislim Ujedinjeni frilenseri Srbije da će se zvati, i tamo će biti predsednik Vladimir Ilić. Preporučujem svima i preko društvenih mreža da se što bolje organizuju, da se obraćaju tom udruženju i tom predsedniku. On je u kontaktu sa Pravnim timom Srpske radikalne stranke i mi ćemo zaista, kad god budemo u mogućnosti, i svakom pojedinačno pomoći savetom. Mi to možemo. Kad dođe do teksta zakona, onda ćemo da pomognemo takođe i nekim amandmanima, ako bude imao ko da ih podnese. Bilo bi idealno da se ovaj zakon uopšte ne donosi dok se mi uskoro ne vratimo u Narodnu skupštinu, pa da onda malo promešamo karte. To će biti već posle narednih izbora i onda sigurno ovakve nebuloze ne bi mogle prolaziti.
Imate li još pitanja? Ako nemate, hvala što ste došli.
https://www.youtube.com/watch?v=LnQsIDq6rv0&t=807s
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR