Konferencija za novinare, 25. mart 2021. godine

Vjerica Radeta: Dame i gospodo, danas želimo da pitamo javno tužilaštvo šta su uradili sa obaveznim uputstvom apelacionog javnog tužioca, a u vezi sa izvršiteljkom Mirjanom Dimitrijević. To uputstvo je izdato još u decembru prošle godine i to povodom prijave da je izvršitelj Mirjana Dimitrijević pokušala da oduzme stan koji se navodi u presudi, ali koji zapravo ne postoji na adresi.

Zašto je nama Mirjana Dimitrijević interesantna? Zato što smo mi još kada smo u Narodnoj skupštini govorili o Predlogu izmena Zakona o izvršnom postupku, koji je podnela tada i sada naprednjačka vladajuća većina, a mi tada predstavljali i branili Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je podnela poslanička grupa Srpske radikalne stranke i koji je potkrepljen sa 100.000 potpisa građana i naravno koji, to je javnosti poznato, nije prihvaćen od strane te skupštinske većine, mi smo i tada govorili o Mirjani Dimitrijević. Mirjanu Dimitrijević nazvali smo izvršiteljkom iz pakla i, naravno, tačno smo znali i navodili zbog čega to govorimo i to ćemo danas da podsetimo javnost.

Pre Mirjane Dimitrijević – sada govorim o ovom konkretnom slučaju koji se pojavio ovih dana u medijima i o njenom pokušaju da izvrši neku sudsku presudu na stanu na adresi koja zapravo ne postoji – taj postupak je bio svojevremeno kod sudskih izvršitelja. Sudski izvršitelji su angažovali veštake, sproveli određeni postupak i utvrdili da nema mesta za takvo jedno izvršenje. Kada su promenili zakon, kada su uveli u izvršni postupak ove privatne izvršitelje kao najveće pljačkaše inače danas u Srbiji, onda su valjda po inerciji sve predmete, koji nisu spušteni u arhivu, uputili izvršiteljima. Taj predmet je dopao Mirjani Dimitrijević. To je bilo 2016. godine. Mirjana Dimitrijević je ponovila postupak. Mirjana Dimitrijević je angažovala neke svoje veštake, svoje geometre i naravno apelaciono javno tužilaštvo je tražilo da se krivični postupak pokrene i protiv službenika katastra, Gradske opštine Voždovac, protiv sudskog veštaka Mirjane Dimitrijević i protiv geometra koji joj je pomogao u tom nezakonitom poslu.

Ko je Mirjana Dimitrijević? Ona je uvek ignorisala sudske odluke i ona je izvršavala, verovali ili ne, potpuno predmete gde je izvršenje faktički bilo nemoguće sprovesti zato što se ili nekretnina odnosila na neke druge ljude, ili nekretnina nije bila predmet nekog sudskog spora. Njoj je bilo važno da ona završi taj postupak, da otme ljudima imovinu i da, naravno, naplati neverovatno visoke troškove. To se u naprednjačkom zakonu zove nagrada za izvršitelje. Zamislite vi imate stan, izvršitelj vam uzme stan zato što ste nekoj banci dužni neki novac, jer niste mogli u određenom momentu da ga vratite. Dobili ste otkaz na primer i onda vam izvršitelj uzme taj vaš stan. Vi mu platite njegove troškove, ne znam samo koji su to troškovi koji toliko koštaju i onda još kažu da je to nagrada. Vi ste nagradili izvršitelja koji vas je izbacio na ulicu, ali takav je zakon, pa šta ćemo, šta da radimo. Po čemu je još Mirjana Dimitrijevićpoznata? Verovali ili ne, ona je pre dve godine prijavila da je njena godišta zarada 900.000 evra. Dakle, 75.000 evra je mesečna zarada Mirjane Dimitrijević bila tada, možda se u međuvremenu i povećala. Poznata je i po tome da je bukvalno opljačkala Dobrilu Petrović. To je jedna starija gospođa, koja je 45 godina živela u stanu, tada sa ćerkom i dvoje unučadi i ona je potpuno mimo zakona tu porodicu izbacila na ulicu. Verovali ili ne, 11.000 evra je ta njena nagrada koju je Dobrila Petrović morala da plati. Naravno, žena nije imala taj novac i njoj će se od penzije do kraja života, ako bude dovoljno dugo živela da sve to vrati, uzimati dve trećine, zato što treba da plati 11.000 evra Mirjani Dimitrijević.

Zbog čega je baš Mirjana Dimitrijević interesantna? Ona je toliko bitna naprednjačkoj vlasti, ona je bila nekada sudija. Sad vi zamislite da neko iz jednog finog sudijskog posla, koji je i pristojno plaćen, naravno ne dovoljno, ali pristojno, ode u turbulentne izvršitelje. Šta taj neko treba da ima u glavi i šta je motiv toga nekog? E, Mirjana Dimitrijević je bila sudija, pa je otišla u izvršitelje, a verovali ili ne, Mirjana Dimitrijević je bila u timu Srpske napredne stranke, njihovog ministarstva tada pravde, u izradi Nacrta zakona o izvršenju i obezbeđenju. To je bilo jedino u Hagu. U Haškom tribunalu su sudije i tužioci sami donosili propise po kojima su radili. Tako je i Mirjana Dimitrijević učestvovala u izradi nacrta, kasnije predloga, danas i zakona koji se, nažalost, primenjuje. Ona je sama utvrđivala i kolike će im biti naknade i kako će oni da rade i kako će da izbacuju ljude na ulicu. Mi srpski radikali smo to prepoznali na vreme, kao što inače radimo. Mi ne čekamo da se nešto desi, pa da onda kažemo – Sad treba da se menja zakon, da se ta i ta situacija reši. Ne, mi uvek vodimo računa o tome da kada se govori o zakonima, da svaki zakon mora biti takav da obuhvati sve ili gotovo sve moguće slučajeve iz određene oblasti. Tako smo i kada je u pitanju izvršni postupak i obezbeđenje predložili potpuno nov zakon, nismo tražili izmene naprednjačkog.Predložili smo potpuno nov zakon,taj predlog je i danas u skupštini, ako hoće mogu i sad da ga stave na dnevni red, neka ga slobodno uzme Vlada Republike Srbije. Nećemo imati ništa protiv, neka ga uzme Vlada kao svoj predlog, neka ga predloži i neka ga Narodna skupština usvoji, samo da se prekine ovaj teror izvršitelja.

Dakle, po predlogu zakona koji je Srpska radikalna stranka predala Narodnoj skupštini i koji je potvrdilo više od 100.000 potpisnika te peticije koja je išla uz taj naš predlog zakona, niko ne može ostati bez stana. Dakle, bilo šta da je u pitanju, bilo kakav dug da imate, svakako dug mora da se vrati, ali ne može neko postati socijalni slučaj, ostati bez stana, zato što nije iz nekog razloga u određenom momentu uspeo da vrati svoj dug.

Posebno su interesantni dugovi sa bankama. Svuda u svetu, osim u Srbiji, kada zaključujete ugovor sa nekom bankom, uzimate kredit i banka i vi morate da budete svesni i da u ugovoru predvidite neku uzajamnu odgovornost. Banka ne može da bude oslobođena, banku ne interesuje, oni samo hoće svoj novac. Ne vode račune s kim zaključuju ugovor, ne proveravaju dovoljno da li je taj neko i dokle će biti solventan.Ali, dakle, u ovakvom društvu, kada se dešavaju i otkazi, kada ljudi lako gube posao, lako se može desiti da neko ko je ušao u neki kredit dođe u situaciju da ne može da ga vraća. Mora da se zastane sa otplatom tog kredita, dok taj neko ne bude ponovo sposoban da vraća kredit. U svakom slučaju, bez krova nad glavom ne sme da ostane. Mi smo rekli, kolika god nepokretnost da je u pitanju, kada se izvršava neka sudska odluka na toj nepokretnosti 12 kvadratnih metara po članu domaćinstva mora ostati tom domaćinstvu i to niko živi ne može da uzme. Tako se ponaša odgovorna država prema svom narodu, prema svojim građanima. Nije rešenje da vi od skućenog čoveka napravite beskućnika. Šta ste uradili? Zadovoljili ste javnog izvršitelja koji će uzeti, kao Mirjana Dimitrijević, 11.000 evra za tu svoju nazovi uslugu i zadovoljili ste banku. Što je najgore, ako vaša kuća vredi 100.000 evra, ako ste banci dužni 10.000 evra, oni će vašu kuću nekom svom, ko je u lancu s njima uvezan, prodati za tih 10.000 evra, a ovo ostalo će dobiti neko ko će od banke kupiti tu nepokretnost i za pet dana je prodati po tržišnoj ceni. To je ozbiljan kriminal. Ozbiljan biznis, ali kriminalan biznis.

Mi smo želeli zakonom koji smo predložili da se to zaustavi, ali, nažalost, svako malo u medijima vidimo neki novi slučaj kada su u pitanju javni izvršitelji. Danas smo želeli da pozovemo javno tužilaštvo da časa ne čase, davno je bio decembar, da pokrenu krivični postupak protiv Mirjane Dimitrijević, tužiteljke iz pakla i ekipe koja je s njom radila i koja s njom radi na otimanju imovine nedužnim građanima.

Da li imate vi neko pitanje? Izvolite.

Gradimir Potić,novinar „Srbin info”: S obzirom da nemamo više nijednu domaću banku, da smo sve banke privatizovali i sve su strane banke, koliko je moguće zapravo ih naterati da poštuju domaće zakonodavstvo, da jednostavno ne odu?

Vjerica Radeta: Problem sa bankama u Srbiji nastao je 2000. godine posle one buldožer revolucije, kada su svesno ugašene srpske banke. Zato su direktno odgovorni Miroljub Labus i Mlađan Dinkić. Odgovornost sadašnje vlasti je u tome što ta dva velika kriminalca nisu procesuirana, što nisu do sada završili u zatvoru. Sećate se da je Dinkić sa dugim cevima upadao u Narodnu banku. Onda su oni svesno naše banke pogasili. Još uvek se vode postupci, Beobanka još uvek vodi postupak zbog nezakonite likvidacije te banke, jer su imali dovoljno sredstava u momentu kad ih je Dinkić zatvorio. Oni su doveli strane banke koje u Srbiji posluju pod drugačijim uslovima nego što posluju u svojim matičnim zemljama. Imamo, da vas ispravim, jednu domaću banku, to je Poštanska štedionica. Da je pameti, svi u Srbiji bi imali tekuće račune u Poštanskoj štedionici, svi bi uzimali kredite od Poštanske štedionice i tako bi naterali ove strane banke ili da postanu konkurentne, ili da kupe prnje i da idu.Nemamo mi razloga da razmišljamo – Šta ako neka banka ode? Nisu oni ovde zato što nas vole, nego zato što im je veoma isplativo da posluju u Republici Srbiji, što Narodna banka i Jorgovanka Tabaković, kao guverner Narodne banke sa lažnim doktoratom, pa nije ni čudo što tako radi, ne vodi računa o svom narodu, već vodi računa o tim bankama. Pojavi se vest – Banke smanjuju neke provizije. Ljudi se obraduju. Posle pet dana se pojavi – Da, ta provizija je smanjena, ali na neku drugu bankarsku uslugu je povećana. Dakle, i Narodna banka mora da vodi računa o narodu, a ne o tim stranim bankama. Stranim bankama se precizno i jasno mora reći – Ili ćete raditi pod ovim uslovima, ili da se pozdravimo, idite odakle ste došli, a lako će se onda ovde razvijati još više i Poštanska štedionica. Nažalost, prodaše i Komercijalnu banku, koja se dugo borila da ostane državna banka. Kamo sreće da je ostala, ali zasad imamo samo Poštansku štedionicu i svi koji to nisu uradili, treba da prebace sva svoja poslovanja upravo na Poštansku štedionicu.
Gradimir Potić: Priča se da gospođa Dimitrijević pripada klanu braće Nedić koji su najuticajniji u Beogradu po tom pitanju. Kakva su vaša saznanja o tome?

Vjerica Radeta: Da li pripada nekom klanu zaista nemamo informaciju, ali da je moćna u krugu tih izvršitelja, jeste. Dakle, rekla sam vam već, ako je učestvovala u izradi zakona, onda zamislite kolika je njena moć. Interesantno je da ona uvek dobija predmete gde se uzima najveća provizija i predmete koje faktički neki malo pošteniji izvršitelji neće ni da uzmu. Ako je ona sad izvršila jedan postupak koji je odbijen u vreme kada su to radili sudski izvršitelji, dovoljno govori o njoj. Ona je i bezobrazna i moćna i očigledno upletena u neki kriminal, a da je drži neko ko je dovoljno moćan, sasvim je izvesno.
Nikola Todorović, novinar agencije „Beta”: Pošto sad predstoje lokalni izbori, šta očekujete? Vi ste samostalno u Kosjeriću, a na zajedničkoj srpskoj listi u Preševu.
Vjerica Radeta: Tako je.
Nikola Todorović: Ne mogu da nađem tamo po opštinskim izbornim komisijama, pa sam išao peške, rekoh, da ne promašim.
Vjerica Radeta: Tako je. Srpska radikalna stranka izlazi na zajedničkoj srpskoj listi u Preševu i tamo se očekuje da će ta lista dobiti najmanje tri odbornika. To bi zaista bilo veoma značajno i mi smo zato i otišli na tu zajedničku listu, jer bi zaista mnogo značilo da u Skupštini opštine Preševo budu tri odbornika Srbina. Izlazimo na izbore samostalno u Kosjeriću. Bili smo ovih dana u poseti u Kosjeriću. Tamo su naši aktivisti na terenu. Uradili smo specijalno izdanje „Velike Srbije”, delimo ljudima. Ljudi su nezadovoljni stanjem kako sada tamo žive.Ovo što idu ministri, pa im danas ili pre dva dana kažu – Doći će u Kosjerić fabrika, doći će u Kosjerić spejs šatl, doći će ne znam šta – ljudi su postali veoma svesni da su to lažna predizborna obećanja. Mi očekujemo da će u Skupštini opštine Kosjerić biti i odbornička grupa Srpske radikalne stranke i pozivamo sve u Kosjeriću da glasaju za Srpsku radikalnu stranku, zato što ljudi znaju da smo mi zaista jedina politička partija koja nikada nije prevarila birače. Mi nikada ne pričamo u kampanji nešto što ljudi vole da čuju, nego ono što jeste realnost. U tome vidimo i svoju snagu, u tome vidimo to da će ljudi jednog dana od Kosjerića, pa uskoro i u Srbiji, shvatiti da glas treba dati onome kome se može verovati, a ne onome ko vam danas obeća fabriku, a sutra zaboravi gde se tačno Kosjerić nalazi.
Nikola Todorović: Naravno, tri postoje ostao zakonski cenzus. Srpska lista u Preševu se zove „Aleksandar Vučić – Za budućnost Preševa”, je li tako?
Vjerica Radeta: Da, prihvatili smo to, nismo pravili problem, pogotovo što realno verujemo da Aleksandar Vučić svojim imenom može privući i albanske birače, tako da nam nije to smetalo. Zaista nam je iskreno važno samo da najmanje triodbornika bude u Skupštini opštine Preševo.
Nikola Todorović: Jasno. Ispred stranačkog interesa prosto.
Vjerica Radeta: Naravno, to je zaista ispred, to je državni interes.
Nikola Todorović: Jesu li to sve srpske stranke, odnosno koje imaju odbore?
Vjerica Radeta: Sve srpske stranke koje izlaze na izbore su na toj listi, da.
Nikola Todorović: (Deo pitanja se ne čuje) ...gospodin Šešelj – Idemo tamo gde mislimo da možemo da uzmemo odbornike. Je li tako?
Vjerica Radeta: Da. U Zaječaru ne idemo. Nismo izlazili na izbore tamo, nemamo dobar odbor, a predsednik odbora nam se nažalostteško razboleo, tako da nije bilo vremena da se tu nešto sad uradi.
Nikola Todorović: Jasno.
Vjerica Radeta: Ovaj put smo preskočili izlazak u Zaječaru.
Nikola Todorović: Hvala lepo.
Vjerica Radeta: Hvala vama.
Ako nemate više pitanja, hvala vam.