Vjerica Radeta: Dame i gospodo, u Narodnoj skupštini danas bi trebalo da se usvoji rebalans republičkog budžeta, koji se, kako je najavljeno, usvaja i donosi radi obezbeđivanja sredstava paketa mera države za mala i srednja preduzeća i za građane zbog posledica pandemije koronavirusa.
Mi, srpski radikali, imamo primedbe na činjenicu da se rebalans uopšte donosi, jer kada je krajem prošle godine usvajan budžet za 2021. godinu, znalo se i za pandemiju, korona nije nešto što se pojavilo ove godine. Mislimo da je u budžetu koji je izglasan krajem prošle godine trebalo samo drugačije rasporediti sredstva, reći ćemo i na koji način, da bi država pomogla narodu i privredi. Svakako, mi pozdravljamo svaku takvu aktivnost države i nemamo ništa protiv toga, ali mislimo da se sredstva iz budžeta neracionalno koriste, jer rebalansom budžeta predviđeno je povećanje deficita za oko dve milijarde evra. To je zaista veliki iznos, a najgore od svega je što će ta sredstva morati da se obezbede iz novih kredita, nove zaduženosti, a kredite, to znate, neko mora i da vraća; ako ne ove generacije, onda neke druge, jer nijedan kredit nije dobijen, a da se nije vratio. Mi ćemo sa ove nove dve milijarde dostići nivo zaduženosti od 61 posto, što je zaista strašno.
Pre neki dan je ovde bio predstavnik Svetske banke ili Evropske investicione banke. Oni hvale Srbiju, kažu da im je Srbija jedan od najboljih klijenata. Pa naravno da jeste, kad uzima kredite. Onda pošalju MMF, a kada MMF razgovara sa predstavnicima vlasti (ne samo u Srbiji nego gde god dođu, ali konkretno sada o Srbiji govorimo), uloga MMF-a je da iz budžeta države obezbede sredstva za vraćanje dugova Evropskoj investicionoj banci i Svetskoj banci, a šta će ostati narodu i državi, njih to ne zanima. Zato oni nama kažu da smo mi najbolji klijent, čime vlast zapravo ne bi smela da se hvali, jer to govori baš suprotno od onoga što oni žele da se čuje.
Mi, naravno, ne možemo reći da smo smo protiv bilo kakve pomoći, jer ljudi teško žive. I kada je prošle godine predizborno podeljeno onih 100 evra narodu, govorili smo na jednoj od konferencija, iznoseći konkretne podatke, i o tome kolike su najniže penzije i kolika je zagarantovana zarada i svakako da je mnogo miliona ljudi u Srbiji kojima 100 evra mnogo znači. Ali, mi smo i tada upozoravali da način raspodele nije dobar. Sada to isto kažemo i za ovu novu pomoć. Sada će svako punoletno lice da dobije dva puta po 30 evra u roku od nekoliko meseci. Šta mi sada time dobijamo Imate, recimo, dvoje ljudi, punoletnih, zaposlenih i oni čine jedno domaćinstvo – oni će dobiti 120 evra. Imate, s druge strane, četvoročlano domaćinstvo, dvoje punoletnih, samo jedno radi, radi za minimalac, imaju dvoje dece od, na primer, 17 i 15 godina, i oni će takođe dobiti samo isti taj iznos kao ovo dvoje ljudi koji žive sami. Imamo još drastičniju situaciju: imate, recimo, samohranog roditelja koji je zaposlen i možda isto prima minimalac, a ima dvoje dece, opet kažem, od 15, 16, 17 godina, odrasle, ali maloletne – i on će dobiti samo 60 evra za svoju porodicu. I dalje mislimo da je ova raspodela morala biti pravičnija i da nikako deca nisu mogla biti izostavljena iz državne pomoći.
Šta je ovde suštinski problem? Suštinski problem je što mi u Srbiji nemamo socijalne karte. Mi smo prva politička partija koja je 2000. godine rekla da moraju da se naprave socijalne karte da bi moglo pravičnije da se deluje u odnosu na socijalne slučajeve. Tu ideju Aleksandar Vučić je poneo sa sobom kada je otišao iz Srpske radikalne stranke i u svakoj izbornoj kampanji je pričao da će oni, evo baš te godine, da naprave socijalne karte. Kad smo se mi srpski radikali pojavili sa tom idejom, niko nije imao primedbu na to. Od 2000. godine svaka vlada (a to sve može da se pogleda, dakle ovo je sve proverljivo), dakle, u ekspozeu svakog kandidata za predsednika vlade od 2000. godine do ovog poslednjeg bilo je obećanje da će se napraviti socijalne karte. Prvo obraćanje svakog nadležnog ministra u vladi, u Narodnoj skupštini, u javnosti bilo je obećanje da će se uvesti te socijalne karte. Do dana današnjeg nemamo socijalne karte i zato i imamo ovakve anomalije kada je u pitanju dodela državne pomoći.
Ali ako smo mi, država Srbija, znali od prošle godine, od marta, znači, već je prošla godina i nekoliko meseci od pojave pandemije, a znali su da hoće da pomažu narodu, pa imali su dovoljno vremena da naprave socijalne karte i da konačno ta raspodela bude zaista pravična.
Socijalne karte nisu rešenje svih problema, da se razumemo, ali bi one svakako na minimum svele mogućnost da socijalne povlastice uživaju i oni koji žive daleko iznad prosečnog srpskog standarda, a sa druge strane, obezbedile bi da pravi socijalni slučajevi kojima je to potrebno, ljudi koji jedva sastavljaju kraj s krajem, ne budu prepušteni na milost i nemilost. To je suština socijalne karte. Socijalna karta ne rešava sve, ali bar koliko-toliko objektivno pokazuje kome je pomoć najpotrebnija, a ako je to nekada bilo u Srbiji važno, onda je to u vreme ovih godina pandemije.
Ili, na primer, penzioneri. Više od milion i po je onih koji imaju penziju do 15.000, tu minimalnu penziju, između 11.180 i 15.000 dinara. Njih je milion i sto sedamdeset i još ovih što primaju malo preko 15.000, dakle otprilike oko milion i po njih. Penzioneri će dobiti 110 evra u ovoj godini, svi penzioneri. Za ove ljude koji imaju minimalnu penziju, tih 110 evra je faktički trinaesta penzija i svakako da će im to mnogo značiti, ali zato onom koji ima najveću penziju to je svega jedna desetina njegove penzije i zašto bi taj uopšte dobijao tu pomoć. Zašto bi neko ko ima platu iznad 50.000-60.000 dinara dobijao tu pomoć, umesto da se ukupna suma koju će država izdvojiti pravično raspodeli onima kojima zaista znači, a to su deca, nezaposleni, penzioneri sa najnižim primanjima, zaposleni sa minimalcem. Čak iako nema socijalne karte postoje načini, na osnovu evidencija koje postoje u raznim službama, da se dođe do podataka i da to bude pravično podeljeno.
Rekoh već, mi zaista podržavamo i pozdravljamo svaku pozitivnu akciju koja ide u korist naroda i države i mi smo na jednoj konferenciji tražili, ili smo saopštenjem tražili od vlasti da svi zakupci lokala, ako su lokali u vlasništvu Grada Beograda i lokalnih samouprava po Srbiji, budu oslobođeni plaćanja zakupa za sve mesece kada nisu radili i naravno, da budu oslobođeni i svih poreza i doprinosa. To se nije desilo, ali evo, imamo dobru vest da će u Beogradu samo za maj biti oslobođeni zakupci poslovnih prostora. Ponavljam ovo namerno, pošto su reagovali za samo jedan mesec, pa će možda reagovati i za ostale mesece.
Dakle, iz postojećeg budžeta, da se nije išlo na rebalans, moglo je da se obezbedi više sredstava nego što će biti obezbeđeno sad po ovom rebalansu. Ako pogledate Predlog zakona o budžetu, svako ministarstvo ima neke skrivene troškove koji se računaju u milionima. Velike sume su u pitanju. To je uvedeno negde od 2000. godine, tako da niko ne može da utvrdi šta je to gde piše, recimo, „specijalizovane usluge”. To svako ministarstvo ima i to je jedna od stavki u budžetu. Mi smo uvek insistirali prvo da se kaže koje su to usluge, a pošto to nikad niko nije rekao, zašto te „specijalizovane usluge” nisu prebačene u sredstva za pomoć narodu. Ili, svako ministarstvo ima stavku, opet u velikim količinama novca, za nabavku opreme i mašina. Šta to oni nabavljaju?Kombajne, traktore? Prosto, to takođe nikada nikome nije objašnjeno. I kada se dobije završni račun za onu prethodnu godinu, nikada niste mogli videti u završnom računu za koje je to usluge. Stoji nekada da je za „specijalizovane usluge” potrošeno toliko i toliko novca. Nikada se nije saznalo na šta je to potrošeno.
Dakle, ovo je naš konkretan predlog, a i ostali koje ću pomenuti su konkretni predlozi kako mi mislimo da je bez rebalansa budžeta i bez novog zaduživanja moglo da se pomogne narodu koji je u ozbiljnoj krizi i oštećen zbog pandemije. Moglo je mnogo više narodu da se da iz postojećeg budžeta, bez rebalansa, a da se poštuje ovo što mi srpski radikali predlažemo. Predlažemo, i ponavljamo – da se ukinu subvencije strancima i da se ta sredstva usmere domaćoj privredi. Ako neće da ukinu, onda bar da ih smanje. Van zdrave pameti je da za jedno radno mesto nekom strancu dajete 75.000 evra. Dakle, i tu je bilo moguće mnogo uštedeti, a opet povećati taj fond za ovu treću tranšu pomoći narodu i preduzećima.
Ukinuti više te nepotrebne agencije. Ogromne pare se troše na te agencije u kojima niko ništa ne radi. Kratko ću vas samo podsetiti, agencije uglavnom imaju poslove koji su već sistematizovani u ministarstvima i to se suštinski radi u ministarstvima, ali u ministarstvima, recimo, čovek sa srednjom školom ima jedva taj minimalac ili nešto više od minimalca, a za taj isti posao neko u agenciji ima možda 100.000 dinara i takav je odnos do kraja, do direktora te agencije.
Antisrpske nevladine organizacije se i dalje finansiraju iz budžeta Republike Srbije. To se takođe radi pod formom nekakvih projekata, pa se onda deo za neki projekat daje iz pretpristupnih evropskih fondova, a veći deo se daje iz budžeta Republike Srbije i verovali ili ne, ovaj način se finansira i taj nacionalni konvent Evropske unije i ona, kako se zove, što organizuje šiptarski festival „Mirdita” i Crta o kojoj smo mi pričali da Crta ne sme da se meša u izbore i tako dalje i da ne sme za to da dobija pare. E, sad su i ovi iz vlasti shvatili da nije dobro što se Crta mešala, ali nažalost, kasno su shvatili.
Problem javnih preduzeća je takođe jedan nepresušan izvor. Umesto da javna preduzeća budu izvor punjenja budžeta, oni su izvor isisavanja sredstava iz budžeta. Državna revizorska institucija je konstatovala, to je takođe javni podatak, za skoro svako javno preduzeće, od republičkog do lokalnog nivoa, nenamensko trošenje velike količine novca. To isto je konstatovano za skoro sve lokalne samouprave u Srbiji i niko ne snosi nikakve posledice. Ti direktori javnih preduzeća bili su u stanju vršilaca dužnosti, ostali i dalje. Predsednici opština, svi ti kod kojih je državni revizor našao sve te anomalije, svi su oni ponovo predsednici opština.
I sada imamo činjenicu da država i dalje, umesto da pomogne narodu koji je u ozbiljnom problemu zbog pandemije, daje pare javnim preduzećima, a ako im ne daje direktno pare onda, zamislite, država uzima kredit za neko javno preduzeće i garant je vraćanja tog kredita. Drugim rečima, vratiće taj kredit iz državnog budžeta.
Dakle, današnju konferenciju smo posvetili budžetu, rebalansu budžeta, ali više od toga predlozima Srpske radikalne stranke, na koji način je bez rebalansa budžeta moglo da se obezbedi mnogo više sredstava da se pomogne narodu, ali da pomoć bude pravičnija i da zaista ljudi koji su u socijalnoj bedi, koji su na ivici egzistencije, osete neku istinsku pomoć. Ne prihvatamo da država treba na isti način da pomaže nekome ko ima penziju 11.000 i nekome ko ima 130.000, ili nekome ko je nezaposlen i nekome ko prima platu od 100.000 i opet naglašavamo – u ovu pomoć morala su obavezno da budu uvrštena i deca.
Da li imate vi neko pitanje? Izvolite.
Novinar agencije Beta, Žikica Stevanović: Haški tribunal je ponovo pominjao izručenje vas i gospodina Jojića zbog nepoštovanja suda. Predsednik Vučić je kazao da neće da pristane na to i kazao je da bi moglo da vam se sudi u Srbiji. Da li biste vi pristali da vam sude u Srbiji?
Vjerica Radeta: Mi smo pre više godina, kad je cela ta ujdurma započeta, rekli da smo spremni da učestvujemo u postupku, kakav god bi bio, pred organima u Srbiji, pred sudovima u Srbiji i mi smo se u tom smislu, negde mislim da je to bilo proleće, možda maj, nisam sigurna, 2016. godine, na poziv Višeg suda u Beogradu odazvali, Petar Jojić i ja, tada je bio živ i Jovo Ostojić, koji je bio trećeoptuženi. Mi smo se odazvali tom sudu i posle rasprave i našeg saslušanja, a tamo su oni imali određenu dokumentaciju koju mi nikada nismo imali, Viši sud u Beogradu doneo je rešenje koje je postalo pravosnažno, na osnovu kojeg ne postoji pravni osnov da Srbija nas izruči Haškom tribunalu i to je nama najozbiljnija zaštita.
Žikica Stevanović: Znači, pristali biste na suđenje u Srbiji?
Vjerica Radeta: Da.
Žikica Stevanović: Ako Haški tribunal to dozvoli?
Vjerica Radeta: Naravno, naravno. Haški tribunal nema pravnog osnova da nam sudi, odnosno Srbija nema pravnog osnova da nas izruči. A ako misli Haški tribunal da postoji neki razlog, a mi mislimo da nema i vrlo lako bismo ovde pokazali i dokazali na našem sudu da niko iz Tima koji je pomagao pripremu odbrane Vojislava Šešelja nije nikada napravio nijedan, ni najsitniji prekršaj, a kamoli da je neko pokušao da podmićuje svedoke, da im preti i tako dalje.
Znate, ne postoji logika. Vojislav Šešelj je pobedio Haški tribunal između ostalog i na način da im je raskrinkao sve lažne svedoke. Vojislav Šešelj je otkrio na koji način je haško tužilaštvo obezbeđivalo lažne svedoke. Oni su ljude ucenjivali, pretili im optužnicama, davali pare, slali ih u treće zemlje, Nataša Kandić ih je držala zatvorene nedeljama u svom stanu, obrađivala ih na sve moguće načine. Dakle, posle takvih saznanja i tako nečega što je Vojislav Šešelj predočio u Haškom tribunalu, kako se može očekivati da neko iz njegovog tima radi tako nešto?
Ali, znate, sve ovo što se dešava u Haškom tribunalu zapravo jeste i dalje protiv Vojislava Šešelja, jer Vojislav Šešelj, kad god najavi, a najavio je pre nekoliko dana na jednoj televiziji da će do leta, najverovatnije, predati svoj zahtev za obnovu postupka ovom sad haškom Mehanizmu; čim on tako nešto pomene i najavi, oni se odande jave da podsete da Srbija navodno ima neku obavezu.
Najtužnije od svega je što taj postupak protiv Jojića i mene vodi sudija koji je Kinez, koji je, inače, apsolutno američki čovek i takav je bio u svim predmetima u kojima je radio i kao takvoga ga znaju i kolege u Hagu. Mislim da je on jedini Kinez koji ne voli Srbe.
Žikica Stevanović: Možete li samo da nam kažete na šta se tačno odnosi to nepoštovanje suda? Šta tvrdi Haški sud za Jojića i za vas?
Vjerica Radeta: Oni tvrde da smo mi navodno neke svedoke prisiljavali, potpaćivali, retili im. Ja to nikada nisam videla, ali uglavnom to saznajem iz medija. Eto, to je nešto što oni nama pokušavaju staviti na teret. O kome se radi, koji su to navodni svedoci, nemam pojma, a znam da ne postoji nijedan.
Novinar Srbin info, Gradimir Potić: Možemo li da se vratimo na ovo o čemu ste danas pričali?
Vjerica Radeta: Možemo.
Gradimir Potić: Dinkić je bio čuven, svake godine je bio rebalans budžeta negde u junu mesecu. To bi bilo otprilike kao da vi u vašoj kući ili ja u svojoj teramo do 10-12. u mesecu, a posle se žalimo i zajmimo kod komšija. Brnabićka to radi već u aprilu. Šta vam to govori o ovoj vladi, da li se oni uopšte razumeju u ekonomiju?
Vjerica Radeta: Znate šta, formalno gledano, budžet je matematika, suštinski, budžet je politika i odgovorna vlast, odgovorna vlada mora zaista dobro da smisli šta želi, šta im je namera da rade u toku naredne godine i da krajem one prethodne godine donesu budžet koji bi to mogao da pokrije. Nije dobro ni kada se predviđa veliki suficit. Neki su se nekada hvalili, pa čak i u vreme naprednjaka i pre, mislim da je i Dinkić imao takav jedan budžet, jer i veliki suficit govori o tome da onaj ko pravi budžet ne zna da raspolaže novcem. Ni deficit ni suficit nisu dobri. Teško je izmeriti budžet da bude i bez deficita i bez suficita, potpuno objektivno, ali to moraju biti neki primereni iznosi, normalni, koji mogu da pokriju eventualno i da postoje te budžetske rezerve i tako dalje.
E sad, moglo bi se reći – u redu, ove godine nastavljeni su problemi sa pandemijom, pa sad država hoće da pomogne, pa mora da radi rebalans. Rekla sam na početku ove konferencije: država treba da pomaže narodu, država treba da pomaže privredi, pogotovo ovima koji zbog pandemije ne mogu da rade, kao ugostitelji, turističke agencije i puno tih još sitnih nekih, da kažem, zanata i usluga koji su jedno vreme bili potpuno paralisani. Čak jedno vreme nisu radili ni frizeri, kozmetičari, tašneri, obućari i tako dalje. Država mora da vodi o tome računa, ali se sve to znalo i kada je predlagan i usvajan budžet za 2021. godinu. Mislimo da ovaj rebalans nije trebalo da se radi, a ako se radio rebalans, onda je trebalo da se uradi ovo što sam rekla: da kroz rebalans sada ukinu davanja nevladinim organizacijama, da smanje donacije strancima, da ukinu ove nepotrebne agencije i da kažu – e, sad smo mi ovde uštedeli toliko i toliko novca i ovaj novac ide kao treći paket pomoći narodu i privredi. Jedino tako bi bilo prihvatljivo.
Gradimir Potić: Hvala.
Vjerica Radeta: Hvala vama.
Ako nemate više pitanja, hvala što ste došli.
https://www.youtube.com/watch?v=n-a_7hnM9O8
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR