Miljan Damjanović: Poštovani novinari, Srpska radikalna stranka poziva predsednika vlade, Anu Brnabić i ministra Nedimovića da pod hitno reaguju i pokušaju da ublaže, sada već to postaje egzistencijalni problem proizvođača krompira u Zapadnoj Srbiji, a upravo su njih dvoje, odnosno cela Vlada Republike Srbije, direktni krivci za katastrofalni položaj u kojem su se našli naši proizvođači.
Naime, kao što znamo, Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo su svoje obećanje ispunili i dali subvencije našim proizvođačima, a ukoliko dajemo subvencije da se nešto proizvede, valjda logika nalaže da je obezbeđeno tržište i otkup. Ovde smo došli do paradoksalne situacije, da im je država dala subvencije, da je rod bio odličan, a da im niko, apsolutno niko nije pokucao na vrata da svoje proizvode plasiraju.
Mi na ovu temu već dve nedelje govorimo i apelujemo i izneću vam konkretne podatke da biste shvatili dokle je ovaj problem stigao. Ukoliko znamo da se u našoj zemlji na 28.000 hektara gaji krompir i da je proizvodnja veća od 500.000 tona, što je sasvim dovoljna količina za celo naše tržište, za našu državu, postavlja se pitanje zašto je onda Vlada Republike Srbije dozvolila prekomerni uvoz istog tog proizvoda iz Albanije, Holandije, Francuske i drugih zemalja. Time su napravili veliku štetu i to izgleda ovako. U Ivanjici, u Mesnoj zajednici Močioci 1.500 tona krompira stoji, samo kod jednog proizvođača, gospodina Mine Draškovića, ima 700 tona. U Novoj Varoši, selo Akmačići 1.100 tona, samo kod jednog proizvođača, Branka Gujaničića, skoro 600 tona. U Užicu, naselje Ponikve, 500 tona, samo kod jednog proizvođača, u pitanju je gospodin Dragan Kuzmanović, više od 200 tona. U Prijepolju 400 tona. Oko Požege, Čačka, Kosjerića, Raške i Sjenice magacini su puni. Situacija je u najmanju ruku alarmantna. U selima na padinama Javora, gde je nekada bilo najviše proizvođača, u razgovoru sa njima dobili smo informacije da polako dižu ruke, jer je cena krompira, koji se i ne otkupljuje, ponavljam, otišla u bescenje. Trenutno je cena od osam do dvanaest dinara, a proizvodnja krompira je 15 dinara, plus gde su ostali troškovi, kumulativni i svi ostali koji sleduju, jer, da posetimo javnost, proizvođači treba da angažuju radnike da vade iz trapa, da čiste i pakuju, a dnevnica radnika je 3.000 dinara.
Po procenama tih proizvođača, da danas država reaguje i da vremenski uslovi budu pogodni do kraja aprila, znači da bude hladnjikavo, da bude snega, sa ovim trenutnim količinama 50 posto otpada. Ukoliko vremenski uslovi ne budu dobri, čak 80 posto roda će propasti. A stiže nova godina za proizvodnju, gde je potreban novac za gorivo, treba freze zameniti noževima, treba da se kupi seme, treba da se kupi đubre, treba zaštita za biljke.
Jedan od frapantnijih primera koliko je situacija katastrofalna jeste i Gornji Milanovac, u Pranjanima 500 tona krompira stoji, a u selu Gornji Banjani preko 2.000 tona. To su sela koja se samo time bave, ljudi tamo od toga žive i oni ne da neće imati novca za narednu proizvodnju, nego neće imati novca ni za egzistencijalne potrebe, da plate struju za svoju kuću, za štale i za ostale potrebe.
S obzirom na činjenicu da je ovde greška apsolutno države Srbije, vlast bi morala da reaguje baš kao u slučaju o kojem smo mi ovde govorili, i ima pomaka, kada se desio uvoz mesa iz inostranstva. Nakon dve ili tri ovde održane konferencije, dobili smo informaciju da je u ministarstvu 13. februara održan sastanak sa klaničarima i stočarima i da su određene odluke stupile na snagu u petak prošle nedelje, čime se smanjuje uvoz mesa iz zemalja Evropske unije, i nadamo se da će se ova šteta koja je naneta stočarima i klaničarima umanjiti. I na tom sastanku ministar Nedimović je mogao da čuje ključnu stvar: i problem proizvođača krompira i problem sa mesom javlja se isključivo zbog situacije koja je nastala još krajem 2008. godine, odnosno kada je potpisan ugovor vezano za stabilizaciju i pridruživanje sa Evropskom unijom, čime je tržište Republike Srbije ostavljeno na milost i nemilost uvozničkom lobiju, koji je prenatrpao uvozom svih proizvoda, na koje je trebalo da bude stavljena zabrana. Na taj način godinama unazad uništavaju se naši proizvođači.
Ovim odlukama koje je donelo ministarstvo vezano za uvoz mesa, da se podiže carina za određene proizvode od mesa i smanji uvoz (kako su rekli, zamolili su i velike i male otkupljivače) samo se kratkoročno rešava problem, možda za ovu godinu, a već naredne opet ćemo imati isti problem. Rešenje je da se konačno stane na put tom uvozničkom lobiju. Godinama mi srpski radikali govorimo da je potrebno slomiti kičmu uvozničkom lobiju tako što ćemo im slati non-stop inspekcije i tražiti im i najmanju grešku, bukvalno ih maltretirati, pa ko duže izdrži. Mi nismo protiv uvoza banana, mi nismo protiv uvoza pomorandži, kivija, ali smo protiv nenormalnog uvoza onih proizvoda koje naši proizvođači proizvode i time prehranjuju svoje porodice i hrane, na kraju krajeva, svoj narod.
Ključni problem proizvođača krompira danas je u sledećem: ukoliko oni odustanu od dalje proizvodnje (a neko se tapše po grudima i kaže – pa da, ali nikada nije bila niža cena krompira za konačnog, finalnog, a to je kupac) doći ćemo u situaciju da će, ako oni odustanu od proizvodnje, sledeće godine uvoznički lobi određivati cenu i onda cena krompira više neće biti 20 i 25 dinara, do 50 dinara, koliko ide u velikim marketima, već će biti 100 dinara, ali će taj novac izlaziti iz Srbije, zato što će cenu diktirati uvoznici onih proizvoda koji dolaze iz zemalja Evropske unije.
Pozivamo zato Vladu Republike Srbije, Anu Brnabić i resornog ministra da sednu i da naprave strateški plan, ukoliko već država odvaja određene finansije za proizvodnju određenog voća, povrća, gajenje stoke, da taj plan bude dugoročan, da se prvo zaštiti naše tržište, da se našim proizvođačima omogući plasiranje svojih proizvoda, pa kad stanu na noge, da im onda pomogne i da svoje proizvode izvoze na inostrano tržište. Za njih je najprikladnije tržište Evroazijske ekonomske unije, jer imamo i možemo dobiti najbolji sporazum sa njima i taj problem će nestati. Do tada, sve ove mere koje slušamo padaju u vodu.
Država Srbija, ako je već mogla da odvoji 100 evra da pomogne građanima Srbije, svakom ko je punoletan, sada bi morala da usvoji i ovaj predlog Srpske radikalne stranke, da sve ove količine krompira otkupi po ceni od 15 dinara, kako bi onda ovi proizvođači bili na nuli i kako bi taj novac mogli sutra da ulože u ponovnu proizvodnju ili istih proizvoda, ili, ukoliko država kaže, da se pregrupišu na neku drugu proizvodnju koja je potrebna našem tržištu, primarno, i sekundarno tržištu za izvoz.
Da je medijska blokada potpuna kada su u pitanju problemi ovih ljudi govori i činjenica da je baš u selu Gornji Banjani kod Gornjeg Milanovca, baš zbog tih 2.000 tona koje stoje i koje će najverovatnije (nadamo se da se neće to desiti) baciti, održan protest pre sedam dana, a da niko u Srbiji za to nije znao, odnosno niko se nije odazvao da u javnost prenese da su ljudi nezadovoljni.
Iz razgovora sa tim ljudima mogu samo da vam potvrdim da je bilo strašno slušati, pogotovo te starije, koji su plakali i koji kažu – ali nama nije jasno, nama kada su davali subvencije rekli su da će sve biti u redu, samo neka rodi. Ostali smo u svojim selima, nismo otišli u grad. Zašto nas terate iz sela? Slušamo da imamo ministarstva koja se bave održavanjem sela, podizanjem sela, povratkom ljudi selima, a s druge strane, u praksi ih potpuno uništavaju.
Došli smo do momenta ozbiljnog apsurda i nadamo se da će Vlada Republike Srbije staviti prst na čelo da kratkoročno ovu već nanetu štetu, koliko je moguće izniveliše, umanji, ali i da napravi strategiju za naredne godine, na minimum pet godina, pet-deset i da se iz godine u godinu rešavaju ovi problemi. Ovi problemi, zbog ovakvog maćehinskog odnosa Vlade Republike Srbije prema seljacima i proizvođačima, dočekaće na leto i one koji se bave voćem, a svake godine smo svesni da zbog tih problema imamo često proteste i malinara i proizvođača jabuka, kupina i svega ostalog.
Prvo je rešenje da Vlada Republike Srbije konačno odreši kesu i pomogne tim ljudima.
Drugo je da se nađe rešenje problema kako zaobići SSP, a tu imamo samo jedno rešenje, da se prekine taj tragični put Srbije ka Evropskoj uniji, da se zaštiti domaće tržište i da omogućimo našim ljudima da žive od onoga što proizvedu sa svojih deset prstiju, sa dve šake, a može da se živi ukoliko se zabrani ovaj prekomerni uvoz, gde zarađuje samo nekolicina ljudi, a svi drugi ispaštaju. Ukoliko se sada ne stavi tačka na ovo, zapamtite, sledeće godine svi ovi proizvodi će biti višestruko skuplji i pritom će se na taj način uništiti ekonomija Srbije, jer će taj novac onda izaći preko uvozničkog lobija u ove zemlje koje nam zatrpavaju tržište.
Mi smo za ovu konferenciju imali ovoliko, uz nadu da će nas ovog puta Vlada Republike Srbije poslušati kao što je bilo delimično za uvoz mesa i kao što je konačno prihvatila predlog Srpske radikalne stranke da se vakcine „Sputnjik“ proizvode na Torlaku. Treba poslušati nekad i opoziciju. Hvala vam.
Izvolite, imate li nekih pitanja?
Novinar Srbin info, Gradimir Potić: Kad je ministar Nedimović u pitanju, da li se radi o nebrizi ili o neznanju?
Miljan Damjanović: Sumnjam da se radi o neznanju jer ovo nije njegov prvi mandat na čelu tog ministarstva i nije od juče u politici.
Smatram da država Srbija pod ovim rukovodstvom pokušava nešto što je nemoguće. Možda u spoljnopolitičkim odnosima, međunarodnim odnosima ona uspeva da koketira i sa Rusijom s jedne strane i sa Amerikom i sa Belorusijom i sa Evropskom unijom, ali to su međunarodni odnosi po pitanju nekih drugih političkih tema, poput problema Kosova i Metohije. Ali kada je u pitanju poljoprivreda tu dolazimo u problem, jer smo mi samostalno potpisali i primenjivali sporazum koji kaže da naše tržište mora da bude liberalno za sve proizvode. Ministar je morao da stavi do znanja predsedniku vlade – Ja sam moralna osoba, obezbedili smo novac za subvencije, dozvolite, moramo da kažemo Evropskoj uniji NE za neke stvari, moramo da se okrenemo ka tržištima gde onda pored našeg tržišta možemo da izvezemo. Izvozili smo Crnoj Gori, Crna Gora je, ne znam koliko to znate, zabranila uvoz našeg krompira i sve ostalo. Zato je on ostao u ovim količinama.
Ukoliko niste, ministre, sposobni da obezbedite ino-tržište, onda zatvarajte svoje tržište za njihove proizvode dok se ne primeni, po istom osnovu, za sve druge i to je onaj princip saradnje o kojem mi govorimo godinama unazad. Evropska unija brine samo o sebi, i glavne države iz Evropske unije poput Nemačke i Francuske, i naravno da će oni to mnogo jeftinije ponuditi, jeftinija je proizvodnja i zatrpavaju nas. A kad mi treba da izvezemo na njihovo tržište, onda izmišljaju kule i gradove u raznim propisima. I ne samo da ne izvozimo, to nije tačno da izvozimo, ne izvozimo, već dolazimo u situaciju da je i to malo robe što ode nekonkurentno zbog cene koja je na finalnom tržištu i nema povratka novca u naš budžet. To je samo jedna igra gluvih telefona između ministra i predsednika vlade, da se za kamere snima da je sve uredu, a da se zapravo problem samo odlaže iz godinu u godinu. Znači on, kao ministar poljoprivrede, mora da kaže predsedniku vlade na sastanku vlade – Mi možemo da izdvajamo za proizvodnju, ali pod ovim uslovima ne možemo da obezbedimo tržište i da se pronađe rešenje kako da se ta roba plasira. Vrlo dobro oni to znaju.
Gradimir Potić: Danas je zasedanje svetog Sinoda, izbor patrijarha. Vaš komentar.
Miljan Damjanović: Komentar je da sačekamo da vidimo ko će biti izabran. U svakom slučaju ja iskreno verujem da će to proteći u najboljem redu, onako kako treba, po kanonima i onom ustaljenom redosledu kako se i bira i da će to biti najbolja informacija danas za sve vernike Srpske pravoslavne crkve, sa što manje politizacije.
Gradimir Potić: Hvala.
Miljan Damjanović: Hvala. Ima li još neko? Ukoliko nema, hvala vam što ste prisustvovali konferenciji.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR