Vjerica Radeta: Dame i gospodo, danas ćemo govoriti o sve ugroženijem standardu naroda u Srbiji.
Navikli smo već da u svim medijima gledamo, slušamo, čitamo da se vlada uspešno bavi izgradnjom autoputeva, koridora, brzih pruga, da su uspešno nabavljene vakcine u dovoljnom broju različitih vrsta, različitih proizvođača i nemamo primedbe na to, to zaista jeste tako i mi smo ozbiljna politička partija i mi uvek ocenimo pozitivnim ono što pozitivno zaista jeste.
Međutim, poslednji je čas da se „ekonomski džin”, kako predsednik Republike i članovi vlade vole da nazovu trenutno Srbiju, okrene malo i svakodnevnom životu svojih građana i da se obrati pažnja na njihov sve niži standard i na sve slabiju kupovnu moć. Svako to vidi i svako to oseti na svojoj koži, pa čak i oni koji možda ekonomski malo bolje stoje i malo bolje žive imaju u svom okruženju, u familiji i tako dalje, ljude koji jedva sastavljaju kraj s krajem.
Posle svih ovih kapitalnih investicija, posle svih ovih velikih ulaganja, mi srpski radikali mislimo da je ovo vreme, da ne kažemo poslednji čas, kada zaista država mora malo da se okrene i tim svakodnevnim problemima i svakodnevnoj muci svojih građana.
Završen je prvi kvartal 2021. godine i u tom prvom kvartalu je bilo mnogo poskupljenja roba i usluga široke potrošnje. To je sve nekako prošlo u nekim crticama u štampanim medijima, ako se uopšte i pojavilo. Elektronski mediji nešto se nisu mnogo ni bavili time, ali to je ono što je ugrozilo standard. Mi smo slušali i iz vlasti nam pričaju da su penzije povećane za 5,9 procenata, da su plate u javnom sektoru povećane za 3,5 procenta i da će sada biti valjda još 1,5 procenat za april, da je minimalna zarada povećana za 5,9 procenata. Sve to jeste tačno, ali te procente su poskupljenja već odavno pojela, tako da realno od ovih povećanja zapravo onaj koji ih dobija nema ili neće imati skoro nikakve koristi.
Da podsetimo šta je sve u ovom poslednjem kvartalu poskupelo. Poskupeo je benzin, gorivo je poskupelo, poskupele su cigarete, poskupela je televizijska pretplata, poskupela je električna energija, odnosno struja i od februara, valjda je to bilo već drugo poskupljenje, poskupela je putarina, povećan je iznos, odnosno poskupeo je porez na imovinu, poskupeli su računi za vodu, poskupeli su PCR testovi, zelena energija takozvana, bankarske usluge i ono što je ovih dana zgranulo najveći broj potrošača jeste poskupljenje od 25 procenata jestivog ulja. Sad je jestivo ulje dostiglo cenu od skoro 200 dinara.
Sva ta poskupljenja su ono što ugrožava standard građana, uz sve razumevanje da neke usluge i treba da poskupe, da postoje neki ekonomski opravdani razlozi tih javnih preduzeća. Država mora da vodi računa i o tome da se mnogo novca daje za subvencije strancima. Mi srpski radikali smo protiv toga i više puta smo iznosili razloge i govorili kako bi ta sredstva trebalo da se ulažu, ali znate, država koja ima toliko para da daje po 75.000 evra po radnom mestu nekim stranim kompanijama, morala bi malo da povede računa i o svojim kompanijama, da ako treba pomogne neku od njih da građani, kao krajnji potrošači, da ne bi imali posledice i da ne bi trpeli sva ta poskupljenja.
Najtužnije i najsmešnije je kad neko iz vlade izađe i kaže – znate, ali mi imamo najjeftiniju struju u Evropi. Pa da, ali imamo i najmanje plate u Evropi. Dakle, ne mogu se mešati babe i žabe. To je ono o čemu mi govorimo već godinama.
Šta je još ovde bitno? Ova poskupljenja koja sam nabrojala, najveći broj njih ljudi će morati da plate. Ako neko nema 200 dinara da kupi litar ulja, kuvaće na vodi. To je strašno, i ne poručujem ovo kao Kori Udovički – ko nema pare da plati struju, neka proda stan, nego govorim o nečijoj teškoj situaciji, ali onaj ko ne plati struju, ko ne plati vodu, ko ne plati te komunalne usluge, njemu će doći javni izvršitelji pa će mu uzeti i ono što ima, tako da su to zaista ozbiljni problemi.
Mi, srpski radikali, podsećamo na ono što smo kao kampanju pokrenuli na početku prethodnog saziva Narodne skupštine, da se najniže plate i najmanje penzije moraju izjednačiti bar sa najnižom potrošačkom korpom. Dokle god tako ne bude, standard građana, i to velikog broja, najvećeg broja ljudi u Srbiji, biće ugrožen.
Za 2020. godinu, da podsetimo, potrošačka korpa bila je 37.000 dinara. Podatke za prvi kvartal ove godine još uvek statistika nije izbacila, pa ih nemamo, ali taj takozvani minimalac sada iznosi, sa tim povećanjem, 32.126 dinara i to je za oko 5.000 manje od najniže potrošačke korpe. Dakle, najniža potrošačka korpa je nešto, eto, jedva da se nekako sastavi kraj s krajem u porodici i sad pola miliona porodica nema tih 5.000 dinara, jer toliko ljudi prima minimalac u Srbiji, odnosno 300.000 njih prima minimalac i još 200.000 znatno iznad tog minimalca. A ta ista prosečna korpa viša je za celih 10.000 dinara od prosečne penzije!
Šta je problem – 999.815 penzionera, to je skoro milion penzionera, danas prima penziju koja je ispod prosečne penzije, a i prosečna je, dakle, ispod najniže potrošačke korpe, pa sad vidite koji je to standard i kako penzioneri žive. To je zaista ispod ljudskog dostojanstva. Posebno ispod ljudskog dostojanstva su, recimo, penzije poljoprivrednika. Možda nekome zvuči neverovatno, ali penzije poljoprivrednika su 11.881 dinar. Pa vi zamislite nekoga ko je ceo život radio i posle 40 godina, kad više ne može da radi na njivi, kad je došao do penzije, da prima mesečno 11.881. Ne može ni komunalne usluge da plati. Takve penzije prima 122.590 penzionera, dakle veliki je broj ovih sa najnižim penzijama.
Penzije u iznosu od te najniže, od 11.881 do 15.000 dinara prima ukupno 106.000 penzionera, a penzije između 15.000 i 20.000 dinara prima 218.350 penzionera. Dakle, ovo su sve penzije od kojih apsolutno ne može da se živi. Od ovih iznosa ne mogu ni najosnovnije potrebe da se zadovolje, a da ne pričamo o dodatnim potrebama penzionera, što je prirodno i logično da u tim godinama treba ljudi da kupuju i neke lekove i tako dalje. I zaista je pravo čudo kako ti ljudi u Srbiji žive, i penzioneri i ovih pola miliona, milion penzionera koji su apsolutno ekonomski ugroženi i pola miliona zaposlenih koji su takođe apsolutno ugroženi.
Srpska radikalna stranka ponavlja svoj zahtev: zahtevamo od aktuelnog režima da najhitnije uskladi najnižu penziju sa minimalnom potrošačkom korpom. Dakle, najniža penzija mora biti u iznosu minimalne potrošačke korpe i kada se povećavaju penzije nije dobro u ovakvom rasponu gde imate najnižu penziju od 11.000 i nešto dinara i najvišu od 130.000 da se linearno poveća, procentualno poveća za recimo pet posto i onda onaj što ima najveću penziju kroz povećanje dobije skoro celu penziju ovog koji ima najnižu penziju.
Srpska radikalna stranka smatra da najniža penzija mora biti 37.000 i da se ide sa povećanjem do tog iznosa, a onda da se, recimo, penzije od možda preko 60.000 ili 70.000 dinara jedno vreme ne povećavaju dok se ne uspostavi neki balans, jer ne možete dozvoliti da vam milion ljudi nema od čega da preživi, zato što vi, eto sad, hoćete da učinite i onima koji imaju veće penzije. To mora da se uskladi i taj odnos mora jednom za sva vremena da se uredi. Nije to dobro regulisano ni zakonom i mi smo u Skupštini o tome govorili kad se zakon donosio. To što su nazvali švajcarskim modelom, to uopšte nije švajcarski model, ali eto, to je dovelo u situaciju vlast da oni ne zna se na osnovu čega jedanput godišnje mogu da povećavaju, odnosno da koriguju penzije. Možda će jednom i da smanjuju, možda će da kažu da su takvi parametri pa da će morati i da smanje, ko zna. Dakle, mi mislimo da kroz promenu penzione politike, kroz izmenu zakona, kroz ova povećanja, zapravo to može već na prvom povećanju penzija da se reguliše, da se skoro od iste sume novca povećaju ove najniže penzije do nivoa najniže potrošačke korpe i da se ove ostale ne povećavaju, da država nema dodatnih troškova, a da se konačno uspostavi neki normalan odnos i što je najvažnije, da se konačno penzionerima vrati ljudsko dostojanstvo. Znate, oni su 40 godina radili, pošteno su zaradili svoje penzije, pa valjda su zaslužili da bar mogu da napune mesečno tu jednu najjeftiniju potrošačku korpu.
To važi i za zaposlene koji primaju taj takozvani minimalac, najnižu zaradu. Ovo što se do sada kod nas tretiralo kao najniža zarada ima zapravo status nekog socijalnog davanja, a ljudi rade, znači primaju plate i to mora da bude plata, ta zarada ne sme biti na nivou socijalnog davanja, nego mora zaista biti nešto od čega može da se živi.
Srpska radikalna stranka još jedanput apeluje na aktuelni režim, ponavljamo, da povedu računa o ovim životnim stvarima, da se ne kriju samo iza tih velikih kapitalnih investicija, nego neka se konačno spuste u narod, na nivo naroda, da vide kako se živi i da određenim, u okviru svojih ovlašćenja, merama, povećaju standard građana koji je zaista pri svim ovim poskupljenjima veoma ugrožen, a pitanje je kakva nas poskupljenja još uvek čekaju, možda i kao posledica korone i tih zatvaranja i tako dalje, ali šta god da je u pitanju, država je ta koja mora da obezbedi da joj narod živi bar životom dostojnim čoveka.
Da li imate vi neka pitanja?
Novinar Srbin info, Gradimir Potić: Gospođo Radeta, zamenik gradonačelnika Vesić barata nekim ciframa oko 60.000-70.000,00 prosečne plate u Beogradu. Koliko vam se to čini realno?
Vjerica Radeta: Problem izračunavanja prosečnih plata, procenta zaposlenosti i tako dalje, je u metodologiji Republičkog zavoda za statistiku.
Svojevremeno su eksperti ekonomske struke iz Srpske radikalne stranke, preko nas narodnih poslanika, poručivali ministru finansija i generalno vladi da im dostave podatke koje oni traže i da se na osnovu tih relevantnih podataka utvrde i prosečna zarada i prosečna penzija i procenat zaposlenih, odnosno nezaposlenih i tako dalje, jer statistika može svašta, kako se ono kaže „statistika naša dika, šta poželiš to naslika”. Nažalost, time se služe i to nije proizvoljna izjava Gorana Vesića, nego je to sigurno podatak koji je dobijen iz statistike.
Dakle, ne valja im metodologija, ne koriste određene parametre i na osnovu toga izlaze u javnost sa tim podacima koji treba da zadive ovih milion i po ljudi o kojima smo ovde govorili, koji su od tog proseka toliko daleko da ne mogu ni da zamisle da neko ima toliku platu ili penziju, a i njihove plate ulaze u taj prosek, tako da, samo kažem, verujemo da to nije tako, u pitanju je samo metodologija Zavoda za statistiku.
Gradimir Potić: Hvala.
Vjerica Radeta: Ako nemate više pitanja, hvala što ste došli.
https://www.youtube.com/watch?v=DaPssldWkwI
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR