Вјерица Радета: Даме и господо новинари, у току је вероватно последња седница овог сазива Народне скупштине. Очигледно је да је на делу било чишћење фиока, јер се на дневном реду нашло 60 тачака дневног реда, које су обједињене у само једну, што је уобичајен начин „парламентарне демократије” у последње 23 године. На овој седници нашли су се изузетно важни закони, попут, рецимо, лекс специјалиса за „Експо 2027”, споразума о слободној трговини са Народном републиком Кином, затим закони о новим задужењима, закони о потврђивању споразума које је неко из Владе одавно потписао и који се већ одавно примењују. Ту је и најважнији Закон о буџету за наредну годину.
Зашто ми данас уопште говоримо о томе? Зато што је ова седница и расправа, поготово о Закону о буџету, показала по ко зна који пут колико су посланици Српске радикалне странке значили у раду Народне скупштине и стварно смо уверени да је ово последња седница без српских радикала у скупштинској сали и у Народној скупштини.
Буџет, ево сада је у току усвајање, мислим да је већ усвојен, усвајају се и амандмани. И сад, кад бисмо питали било кога од људи који су гледали пренос, па богами и вас новинара, да ли би неко могао да каже, из расправе народних посланика, шта је то важно у том закону о буџету, који је иначе најважнији закон у држави за једну календарску годину? Ми ништа не знамо – нити су нам то причали из власти, нити су кроз неки критички осврт то говорили посланици опозиције. Они су ову седницу користили за унутарстраначка препуцавања, за предизборну кампању, што свакако имају право, јер и то је, између осталог, посао народних посланика, али ипак је било неопходно да се народ подсети шта нас то у буџету чека. Није оно што гледамо на телевизији, није оно што слушамо од званичника власти, није оно што читамо у медијима. Чињеница је да су у овом буџету остале све оне ставке против којих се ми из Српске радикалне странке деценијама уназад боримо.
Једна од најважнијих ствари, што се нас тиче, пошто смо чули и од министра финансија да овај буџет заправо подиже стандард грађана – то није тачно и то је проблем. Није тачно, зато што у буџету опет није предвиђена могућност, односно обавеза да најнижа зарада и најнижа пензија буду на нивоу најниже потрошачке корпе. Докле год се тај баланс не успостави, докле год се то не деси, нема повећања стандарда. Ако ви у старту имате скоро милион пензионера и више од осамсто хиљада запослених који примају минималац или нешто изнад минималца, а пензионери пензије од петнаест хиљада до можда тридесет и не знам, неку хиљаду, њима, значи, у старту недостаје за најјефтинију потрошачку корпу најмање десет хиљада, а скоро и до тридесет хиљада динара овима са најнижом пензијом. И како онда неко може да тврди да овај буџет обећава повећање стандарда. Дакле, тога нема и, нажалост, о томе народ на седници Народне скупштине од народних посланика није чуо ни речи.
Као што се није чуло ни то да се у буџету и даље финансирају невладине организације, и то и оне које су очигледно антисрпске, које раде против интереса ове државе и овог народа и које се кроз којекакве фондове Европске уније и Европске комисије провлаче као део тих фондова и део тих средстава добијају из буџета Републике Србије.
Настављено је и финансирање потпуно непотребних агенција, а да се подсетимо да су сви пре преузимања власти обећавали, и напредњаци, а то обећавају и ови који би сада да дођу на власт, а формирали су агенције, да ће укинути све непотребне агенције. Имамо их непотребних бар једно сто тридесет, рецимо да петнаестак можда и треба да остане. Те агенције, и то морамо да подсетимо, служе за удомљавање страначких активиста, који заправо тамо ништа не раде. Агенције имају надлежности, то су буквално парадржавне организације, оне имају исте надлежности као што су надлежности министарстава, с тим што у министарствима раде посао, у агенцијама не раде ништа, а у министарствима за тај посао добију, на пример са средњом школом, минималац, а у тим агенцијама једно два и по пута више од тога, и све то из буџета.
Даље, оно што је у буџету Републике Србије остало и у наредној години, то су мистериозни скривени трошкови по свим министарствима, а то значи да имате (цифре су у милијардама у укупном износу), имате ставку „материјални трошкови”– не зна се који, „набавка машина и алата” – не зна се којих, „услуге по уговору” – не зна се које, „специјализоване услуге” – не зна се које. Е, то су све извори средстава из којих ми српски радикали мислимо да треба финансирати тај минималац и те најниже пензије и свести их на ниво најниже потрошачке корпе.
Друга тема о којој смо данас желели неколико реченица да кажемо јесте вест да ће израелски „Макаби” у Београду, у хали „Пионир”, бити домаћин свих својих утакмица. Сматрамо да то није добра вест. Ми смо на време упозорили да тако нешто не сме да се деси, кад се већ појавила нека иницијатива. Чули смо сада и да су и град Београд и Република Србија преузели обавезе безбедносних мера. Ми мислимо да су то заиста озбиљне обавезе, да нам то није требало у овом моменту и да бисмо били много спокојнији да се то није десило.
Немамо ми ништа против Израела, свесни смо и холокауста и свега кроз шта је израелски народ прошао. Ми мислимо да Израел треба да има државу, али такође мислимо да државу треба да имају и Палестинци.
Свакако да осуђујемо убијање деце и са једне и са друге стране, али све то није разлог да ми сад чинимо уступак „Макабију”. Знате, Израел је признао лажну државу Косово. Па могли су послати „Макаби” да им Приштина, рецимо, буде домаћин свих њихових утакмица. Поставља се питање да ли би они то урадили нама кад бисмо ми били у истој ситуацији. Али, у сваком случају, у оваквој политичкој и војној ситуацији свакако мислимо да никако нисмо смели направити овај уступак.
Ми смо за данашњу конференцију имали толико, ако имате питања, изволите. Ако немате, хвала што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР