Андријана Арнаутовић:
Поштовани новинари, добродошли на редовну конференцију Српске радикалне странке. Данас ћемо се бавити стањем у нашем друштву, тачније злоупотребом ђака и студената у циљу дестабилизације актуелног режима и изазивања вештачке кризе у друштву.
Ви знате да је од 1. новембра, када се догодила страшна трагедија у Новом Саду, у којој је страдало петнаесторо људи, а двоје је тешко повређено, под контролом западних центара моћи прозападно оријентисана опозиција на овој теми данима покушавала да оствари политичке поене и генерише насиље у друштву. Сведочимо свакодневним блокадама широм Србије, демолирању објеката од јавног значаја, остављању хаоса за собом на улицама, што је за последицу имало у пар наврата и њихове међусобне физичке обрачуне. Надлежни органи не реагују на деструктивно понашање које ова група увек истих људи демонстрира на улицама, али и у институцијама државе.
Они у својим испадима немају подршку народа, а ко би и подржао такве „политичке величине” као што је Мариника Тепић, која је променила шест странака, која се физички обрачунава са полицајцима, или рецимо Радомир Лазовић, који је до своје педесете године и даље студент, који је под дејством алкохола пре неколико месеци испао из чамца на Сави у Сремској Митровици. Имамо и Драгану Ракић, која је у нервном растројству атаковала на полицајца, Срђана Миливојевића, који је својевремено продавао пљескавице од псећег меса и на тај начин тровао свој народ. Дакле, ради се о људима који су у потпуности компромитовани.
Међутим, овог пута се догодило нешто што до сада није виђено, а то је злоупотреба ђака Карловачке гимназије и Гимназије „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду. Наставници су присиљавали децу да митингују како би послали слику у свет да и млади и деца подржавају политички обојене протесте. На овај начин подстичу мржњу и поделе и међу најмлађима.
У току су блокаде факултета београдског, новосадског и нишког универзитета, уз наводно различите студентске захтеве. Те захтеве потписују, заправо пишу невладине организације, а потписују политички активисти који су такође дугогодишњи студенти који немају радну етику, који немају дисциплину и који припадају том делу омладине која треба да представи да у Србији ништа не ваља и да је дошло време за велике промене. Наравно, у овом случају су ђаци злоупотребљени, а што се тиче студената, они су инструментализовани.
У протесте су укључени и професори и у том послу се истичу они који су у рату са разумом, попут Динка Грухоњића, који је ратни дезертер, новосадски аутошовиниста и клерофашиста са дискутабилном докторском дисертацијом или, рецимо, Биљана Стојковић, која је истакнута феминисткиња која је на споменике најумнијим Србима, попут патријарха Павла, Николе Тесле, Јована Цвијића, Доситеја Обрадовића, Јосифа Панчића и осталих качила љубичасте кецеље, која је износила „епохална открића” да су Срби у осамнаестом веку истребили даброве у Војводини. Она фотографију Амфилохија Радовића са децом на Твитеру коментарише – Ух, једна од језивијих фотографија.
Остали професори који су ангажовани су сличног реномеа као и поменути. Ради се, дакле, о људима који су фанатици, за које су Косово и Метохија независна држава, који ратни догађај из Сребренице квалификују као геноцид, за које је Република Српска „република шумска” и који би је се одрекли без размишљања. Такви би без размишљања окренули леђа мајци Русији, чиме бисмо изгубили подршку за очување најважнијих националних интереса. Ради се о острашћеним и исфрустрираним професорима који осећају непатворен презир према свом српском пореклу и према Српској православној цркви, која нас је у тешким временима окупљала и захваљујући којој смо као нација опстали. Њихова намера је да цркве претварају у пабове. Ради се о људима са кметским душама, без националног идентитета и са комплексом ниже вредности, који су спремни да за одређену материјалну надокнаду служе сваком народном непријатељу. Они не верују ни у једног бога, њихова вера је вера у Мамона. Њихова једина идеологија је новац.
Из редова студената имамо Павла Цицварића, Ивана Радића, Ивана Бијелића, Николу Ристића, који су такође регрутовани од стране невладиних организација. Па и родитељи Павла Цицварића имају невладине организације у Ужицу, имају приватне фирме, а све то су стекли тако што су служили досманлијском режиму и били део невладиног сектора уочи петооктобарских промена. На њихове рачуне се годишње слије десетине милиона долара. Павле Цицварић од тога живи и он је, наравно, један од оних који ће у перспективи дефинитивно бити њихова перјаница, а питање за оне студенте који су још увек у неверици и који нису свесни шта се око њих догађа и у шта су се упустили је – да ли ће дозволити да им један млад човек, од двадесет две године, који још увек није завршио факултет, буде предводник.
Ми из Српске радикалне странке упозоравамо актуелну власт да се мора одважити на обрачун са просветним радницима на свим нивоима образовања, који свој положај злоупотребљавају и уместо да на ђаке и студенте утичу као педагози и професионалци, уместо да им пренесу одговарајућа знања, они учионице и професорске катедре претварају у полигон за испирање мозгова младим људима и регрутацију својих политичких истомишљеника. Апелујемо на оне који нису свесни у шта су се укључили да се одупру настојањима агресивне мањине да постану пуке марионете у рукама политичког и невладиног сектора, који ради у интересу народног непријатеља и у нашој земљи имају последње намере – потпуну окупацију институција и до танчина разбијање државне територије.
На крају, довољно је погледати и садржај на телевизијама – прекограничним телевизијама Н1 и Нова С, које су медијска пропаганда прозападно оријентисане опозиције која се емитује у Србији, а чији саговорници последњих дана на тему трагедије у Новом Саду и тражења одговорности за кривце, не говоре о томе, већ говоре о смени власти у Србији. Они праве паралеле са временом власти и свргавања са власти Слободана Милошевића, када су, на исти начин, били ангажовани студенти у квазистудентској организацији која се звала „Отпор”. Међу њима су били активни битанге и пробисвети, а сви до данашњег дана, од Срђе Поповића, Слободана Ђиновића, Ивана Маровића и осталих не могу да установе вредност богатства које су стекли. Може свако да их пита шта су имали пре него су почели да се баве политиком, шта имају данас, како су то стекли – неће знати да вам кажу, а то што су стекли, стекли су захваљујући издаји државе која их је родила.
Дакле, ни ови данашњи студенти се не боре за правду, не боре се за истину, не боре се за интерес државе, већ је ово пут да најподмуклији појединци дођу до енормног богатства, до продаје, што пљачком затечених ресурса, што трговином природним ресурсима са озлоглашеним транснационалним компанијама, а у трговини те врсте се даје све, а добија се мало. Ипак, и то мало што они добију, то је за нас огромно, зато што смо ми као народ ове земље кроз све ове године само осиромашени.
Треба истаћи, наравно, и да за издају државе, за крађу, пљачку и криминал до сада нико није одговарао, и то је још једна критика на рачун режима Српске напредне странке. Ми из Српске радикалне странке сматрамо да по питању трагедије која се догодила у Новом Саду правда мора бити задовољена, сматрамо да истражни и судски процес мора бити беспрекорно стручан и мора бити доведен до краја. Поред тога, против смо било какве инструментализације ђака, против смо инструментализације студената у политичке сврхе и апелујемо на државне органе да се одважно обрачунају са антидржавним кадровима на свим нивоима образовања. Проблеме који постоје, који ће се догађати, морамо решавати заједничким снагама и конструктивним идејама. То би отприлике било све за ову конференцију.
Да ли имате нека питања? Ако немате, хвала што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР