Проблеме у просвети не треба политизовати

Миљан Дамјановић: Поштовани новинари, добродошли на конференцију Српске радикалне странке. Обраћамо вам се поводом актуелне теме у вези просветних радника, али и укупног стања, како у политичком, тако и у просветном систему.

Став нас српских радикала јесте да зараде просветних радника, оно на чему они инсистирају већ дужи период, због, пре свега, самог њиховог значаја, не треба упоређивати с просеком зарада у републици, већ с просеком зарада запослених са високом стручном спремом. Добра ствар је што је Влада Републике Србије најавила измене Кривичног законика а најављен је и третман просветних радника као службених лица, што они заправо и јесу. Оно што није добро и што је очигледно, по информацијама које ми имамо са терена, а ви знате да смо ми српски радикали увек најбоље информисани, јесте да је штрајк одређених синдиката просветних радника заправо организован од стране прозападне опозиције.

Међутим, срозавање угледа наставника почело је пре четврт века, накарадном реформом коју је увео Ђинђићев министар Гашо Кнежевић. Проблем је настао када су родитељи укључени у школске савете па су они који су били спремни да за петсто евра окрече школску зборницу и тако постају власници школа и они диктирају наставницима ко коју оцену сме да добије. За то углавном имају сагласност директора који иду линијом мањег отпора, као и у случају набавке уџбеника од различитих издавача. Такође, проблем образовног система који већ дуги низ година није решен, а ја ћу вас подсетити да смо, не само док смо били у парламенту, већ и кад смо били ван парламента, па и дан-данас, указивали на кардиналну грешку свих претходних власти, па и ове, а то је да и даље није решен проблем и није враћено штампање уџбеника у Завод за издавање уџбеника, који је под контролом државе.

Други проблем на који смо од почетка указивали да ће срозати академско звање, али и знање будућих завршених дипломаца и академских радника, јесте болоњски систем који је уведен. Данас немате ни једног јединог професора са било ког факултета који ће вам рећи или потврдити да је такав систем донео било шта добро овој земљи. Зато смо сведоци да је све више оних који су са неадекватним знањем стекли дипломе и ушли у различите државне институције. Саме те институције су доживеле крах и слободно могу да кажем распад система. Дакле, није проблем само оно што се говори да људи из локалних самоуправа са високом стручном спремом напуштају свој посао због ниских зарада, већ је број оних који су способни и кадри да раде на тим позицијама заиста све мањи и то је постала алармантна ситуација.

Интересантно је да се у јавности не помиње чињеница да је ове школске године на свим државним факултетима остало непопуњених места за студирање о трошку државног буџета, а то је аларм који упозорава, који указује да и деца и родитељи иду линијом мањег отпора и жељом да млади људи са мање труда дођу до факултетске дипломе, наравно на приватним факултетима са много блажим критеријумима студирања.

За крај ћу констатовати да проблема заиста има много. Свесни смо да просвети и образовном систему држава и надлежно министарство морају посветити посебну пажњу, да се евидентни проблеми не смеју закулисно злоупотребљавати у политичке сврхе, али да је свака добронамерна идеја добро дошла и да власт треба да је прихвати, због општег добра.

Ми смо имали за данас толико. Имате ли ви неких питања? Уколико немате, хвала што сте присуствовали конференцији Српске радикалне странке.

Линк ка видеу: https://www.youtube.com/watch?v=SFCEdBwDt6k