Проф. др Војислав Шешељ: Српска радикална странка сматра да је већ постало крајње скандалозно понашање режима поводом афере која је избила у ваљевском Крушику – откривања јавности података о нелегалном пословању, хапшења и држања у кућном притвору Александра Обрадовића, као човека који је алармирао јавност на оно што се дешава.
Наравно, направио је неке формалне грешке Александар Обрадовић што није одмах обавестио полицију, што није обавестио тужиоца. Али, питам се онда да ли би га тада већ прогутао мрак – ако обавести прво тужиоца и полицију, не би више стигао никога да обавести.
Једино што је могао да уради исправно то је да обавести јавност. Зашто? Не може крађа представљати службену тајну, не може представљати ни државну тајну. Оно што је он обелоданио је чињеница да је Крушик, као јавно предузеће, као државна фирма за производњу оружја, пре свега, дакле фирма из сектора наменске производње, продавала оружје испод цене коштања домаћој, приватној фирми, која је, како се каже по неким подацима, за две, три године свој профит увећала три хиљаде пута, а Крушик кубури са губицима. Кажу да сад већ има губитке од једанаест милиона евра и радницима се с тешкоћом исплаћују плате. Те плате су веома мале у односу на оно што производе и на основу чега би требало и профит фирме да буде велики.
У овом случају се оружје продаје испод цене коштања. Фирма ради с губитком, а приватно предузеће огроман екстрапрофит остварује. И овде не треба ствари да се мистификују. Зна се да фирма Крушик производи оружје. Зна се да се оружје мора продати. Зна се у целом свету да онај ко је произвео и продао оружје не одговара за онога ко је користио оружје. Ако је оружје испоручивано Саудијској Арабији или Емиратима, зашто би фирма Крушик размишљала даље ко ће да користи то оружје и за које сврхе? О томе ни Американци, као највећи произвођачи и највећи извозници оружја, не размишљају. Дакле, ни ту није потребна никаква мистификација.
Ако заиста има неког одавања државне тајне, на пример технолошког начина производње, начина на који се постиже најбољи квалитет производа и тако даље, онда то треба посебно гонити, али ми смо само обавештени о нагађањима да има и тога. Па се говори да су се те ствари пет година уназад дешавале, откад му је мајка тамо са руководећег радног места смењена и личи нам то, заправо, на покривање суштине проблема.
Суштина проблема је да је Крушик склапао неповољне уговоре са приватном фирмом, да у тој приватној фирми постоји сукоб интереса, јер је отац министра унутрашњих послова, у најмању руку, запослен у тој фирми. Ево негирају да је власник, да има власничка права, али је запослен и, како кажу, учествовао је у преговорима. И то режим треба да разјасни, да изведе на чистац и да се предузму законске мере према свима онима који су закон кршили, пре свега према свима онима који су учествовали у упропаштавању фирме Крушик. Крушик је претрпео НАТО бомбардовање, па смо га подигли одмах после НАТО бомбардовања, па је релативно брзо започео производњу. Уместо да цвета, да се развија, да буја, да све више производи, неко други на грбачи радника Крушика остварује екстрапрофите.
То је што сам имао да вам саопштим на овој конференцији.
Наравно, мешање неких прозападних политичких странака и невладиних организација чине медвеђу услугу Александру Обрадовићу. Он се бори за једну исправну ствар и исправна ствар је алармирати јавност о крађи, а кад се умешају такве организације, онда се даје шанса да се врши замена теза, да се у први план стави нешто што није суштина самог проблема.
Имате ли ви неко питање?
Ако немате, хвала вам.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР