Проф. др Војислав Шешељ: Добар дан.
Даме и господо, Српска радикална странка свесрдно подржава најављено отварање канцеларије представништва Министарства одбране Руске Федерације при Министарству одбране Републике Србије.
Ми смо одавно указивали на једну нелогичност, на једну неподношљиву чињеницу која нам је остала од досманлијског режима, да НАТО пакт, који је бомбардовао Србију 1999. године, који је пре тога бомбардовао и Републику Српску, има своју канцеларију у Министарству одбране. Тражили смо да, у најмању руку, ако се већ Србија истиче неким залагањем за војну неутралност, своју канцеларију има и Министарство одбране Руске Федерације. Како су медији јавили, тај договор је постигнут и очекујемо ускоро да се отвори та канцеларија.
Посебно смо задовољни чињеницом да је војни дипломата, представник руске војске и морнарице у Републици Србији, сада у рангу генерала. То говори о значају који и сама Русија придаје војној сарадњи са Србијом.
Ми сматрамо да нова влада под хитно мора да додели дипломатски статус припадницима руског дела особља у Српско-руском центру за ванредне ситуације у Нишу. То је нешто што као проблем одавно постоји. Ми смо на томе инсистирали, а режим као да је избегавао. Ми желимо да се сличан центар отвори и на подручју Војводине, како би оба крила Србије била задовољена и како би ти центри могли да буду ангажовани, што се каже, злу не требало.
После дужег времена, напокон смо, изгледа, пред формирањем нове Владе Србије. Још не знамо који ће састав имати та влада, али видимо да је склопљена коалиција свих странака које су заступљене у парламенту. Неки кажу да је то концентрациона влада – ја се одмах сетим оног рибљег брашна, које је некад као концентрат служило за товљење разних животиња, па сад, ако и њима треба концентрат, најбоље би било рибље брашно. Јесте мало неподношљиво због мириса, али кажу да је било најхранљивије. Наравно, мало се шалим. Ми тек треба да видимо кадровска решења, па да заузмемо дефинитиван став.
Мандатар за састав нове владе, Ана Брнабић, и председник Републике Александар Вучић најављују да ће им приоритет бити борба против криминала и мафије. Они су то најављивали и 2012. године, па мало започели, па стали. Овога пута ми их упозоравамо да борба против организованог криминала и мафије мора започети у њиховим редовима и зато највише ишчекујемо да видимо каква ће им бити кадровска решења. Ако им се међу министрима опет појаве лица оних за које знамо да су огрезли у криминалу и да подржавају криминал, онда ћемо знати и бићемо начисто да нема ништа од праве борбе против мафије. Ту мислим на Зорану Михајловић. Ено опет она пркоси и најбољу оцену даје оном Поледици који је недавно хапшен па пуштен да се брани са слободе, ужива потпуну њену подршку иако је у крупном криминалу. То значи да, ако се опет ту нађе Златибор Лончар или Небојша Стефановић, знамо одмах на чему смо. Хоћемо владу од некомпромитованих људи, а онда ћемо их после критиковати и за конкретне грешке кад заслуже, али у старту да знамо да нису компромитовани ниједном крупном афером. Зато ово троје не би смело да има место у влади, по мишљењу Српске радикалне странке.
Оно што није лоше, то је чињеница да је Александар Вучић најавио да ће ванредни парламентарни избори да се одрже најдаље заједно са председничким изборима, и то најдаље до 3. априла 2022. године. То је начелно веома добро и то би био најбољи излаз из садашње ситуације у коју смо упали, пре свега, кривицом власти. Али, да би ти избори били коректни и регуларни, морају неке ствари у међувремену да се ураде.
Српски радикали су спремни да буду конструктивна опозиција у том погледу, да учествују у свим врстама разговора и преговора око интервенција у изборном законодавству. Ми сматрамо да треба спречити да једна политичка партија убудуће може да скупља потписе за 14 других странака и да вештачки омогући њихово учешће на изборима. Цензус се уводи да би те мале, безначајне странке биле у старту онемогућене, а сад имамо једну странку колосалних димензија која себи даје за право да ангажује своје бираче, своје активисте, да скупе малим, безначајним странкама потписе. Четрнаест је таквих странака било на овим изборима.
Наравно да је то удар за нас који представљамо мање странке и који смо имали шанси и да прођемо да није било разних изборних заврзлама. Сва истраживања јавног мњења су говорила да радикали комотно пролазе и да имамо много више подршке него што цензус тражи. Убаце нам 14 таквих странака и онда развлаче опозиционо бирачко тело, свима дају исто представљање, свима исте могућности у медијима и тако даље, а оне нису основни испит зрелости положиле, нису доказале да имају 10.000 сигурних гласова на изборима. Нису им људи потписали сагласност да се кандидују, оверену од стране нотара, па је још мењан закон, па је омогућено да то општински чиновници раде. Хајде, за локалне изборе није лоше да раде општински чиновници, али како да раде за републичке изборе? Ако је већ закон предвидео да су те мале, безначајне странке баласт за политички систем и за демократски парламентаризам, онда све треба да учинимо да их спречимо да се појаве на изборима, јер сметају. Ја то отворено говорим, то су чињенице, то је политичка теорија.
Друго, да се забрани свако подмићивање грађана, подела намирница пред изборе, хране, производа за кућне потрепштине, хигијенских производа, чак и беле технике, чак и телевизора! Имали смо то у Хртковцима. Ми поделимо 700 књига, сутрадан долазе напредњаци и деле телевизоре. Књиге могу да се деле у предизборној кампањи, а телевизори не могу и то напокон свима треба да буде јасно. Ако се деле телевизори, ако се дели храна и ако се дели новац, онда то нису регуларни избори, а ми знамо да је било и поделе новца. То је једна врста подмићивања.
Онда, око заступљености у медијима морају конкретни договори да се постигну, да се сведе број странака на разумну меру, а онда да оне буду равноправно заступљене и да се забрани емитовање пропагандних спотова на телевизијама, јер убише они који имају много новца и обесмисле потпуно тај вид борбе, а то није вид озбиљне политичке борбе, него надигравање на основу тога ко је досетљивији и ко неки бомбастичнији израз обезбеди у свом споту. Шта ту има што је озбиљно у политичком смислу? Нема ништа. Треба странке да се сучељавају. Треба странке да гостују на свим телевизијским станицама, посебно онима са националном фреквенцијом.
Измишљена је цела једна категорија људи, цела једна професија, која личи и на старлете, та професија се назива политички аналитичари. О чему они паметују, види се одмах – ко их плати, говоре њему у прилог. А раније смо имали, у време Милошевића смо имали сучељавање представника политичких странака, па су они размењивали мишљење, па су се хватали укоштац око појединих идеја или појединих поступака. Овако не можете ока отворити од наводних политичких аналитичара. Та професија у свету не постоји. Аналитичар може бити најискуснији и способан новинар који анализу пише у медију у ком ради, а не да се појављује на округлим столовима и да они долазе уместо политичких странака, да они представљају политички живот. Е, то је оно што не ваља и што се мора мењати. Има ту читав низ појединости.
Ми смо спремни за разговоре на ту тему, за озбиљне разговоре, коректне разговоре, а видећемо да ли је сам режим за то заинтересован или режим жели само још више истог. У том случају нам ти избори за годину и по дана не требају. Чак би било боље да се не чека последњи рок, не знамо какав ће бити исход борбе са короном. Можда би требало и неколико месеци раније заказати. Ево, ми пледирамо да се председнички, парламентарни и градски избори у Београду, а можда и локални, одрже у децембру месецу следеће године, на Светог Николу, 19. децембра. Онда има довољно времена и за разне друге активности после избора ако је реч о оспоравању изборних резултата или било чему другом, онда нисмо ни под каквом пресијом.
Изволите, ако ви имате неко питање.
Никола Тодоровић, новинар агенције Бета: Никола Тодоровић из Бете.
Проф. др Војислав Шешељ: Изволите.
Никола Тодоровић: Ако можете само да појасните то што сте рекли за изборе, да се распишу раније, зашто у децембру?
Проф. др Војислав Шешељ: Да се распишу неколико месеци раније, да се не чека крајњи рок, јер кад се чека крајњи рок, онда смо у некој временској стисци, а све је неизвесно око короне. Ево, чекамо да се појаве прве руске вакцине. Ми просто журимо да се вакцинишемо. Иначе смо ми познати, ми српски радикали, по томе што се редовно и од грипа вакцинишемо, нисмо избегавали ниједну вакцинацију од детињства па надаље. Али не знамо шта ће бити у перспективи, не знамо да се не појави опет нека нова зараза, да не чекамо последњи рок. То би био разлог.
То је, дакле, три месеца раније, имамо одређени рок за разне друге активности ако буде потребе.
Никола Тодоровић: Хвала.
Проф. др Војислав Шешељ: Молим. Има ли Србин инфо неко питање? Нема.
Имате ли ви из Бете још нешто да питате?
Никола Тодоровић: То је то у принципу.
Проф. др Војислав Шешељ: Хвала вам што сте дошли.
Никола Тодоровић: Хвала вама.
https://www.youtube.com/watch?v=bFg2D5Ycfpw
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР