Проф. др Војислав Шешељ: Даме и господо, отварам конференцију за штампу Српске радикалне странке.
Ја сам већ саопштио јавности да је став Српске радикалне странке да на ове преговоре са председником импровизоване одметничке владе у Приштини не треба да иде председник Републике Александар Вучић, требало је да иде председник Владе Србије или министар иностраних послова.
Међутим, Вучић је попут оног ђака петичара у разреду који нервира све остале ђаке, јер кад год неко нешто не зна, он одмах диже два прста и говори – је ли могу ја, је ли могу ја, значи мора у сваком лонцу да буде поклопац, што није добро ни за њега лично, ни за Србију.
Треба свету да ставимо до знања да се важне националне одлуке доносе у Србији у институцијама система, да их не доноси само један човек и да није један човек свемоћан у тој мери да може на лицу места о било чему да одлучује.
Чули смо да су сада, то су Вучићеве речи, две тачке на дневном реду: нестале особе и интерно расељена лица и друга тачка, економија и боља економска сарадња, бољи проток робе, капитала, људи и услуга. Више пута смо ми у јавности понављали да, док се не реализује Заједница српских општина, нема отварања нових питања. Никад нам неће реализовати ту заједницу српских општина, а то је још обавеза из првог пакета бриселских споразума. О чему даље да се разговара док се то не реализује? То је требало, по нашем мишљењу, да буде на дневном реду. На томе је председник Републике морао да инсистира.
Друга ствар о којој ћу вам данас говорити и изразити становиште Српске радикалне странке је иницијатива у Представничком дому америчког Конгреса да се донесе резолуција којом ће се прогласити да је у Сребреници био геноцид и инсистирати на забрани негирања геноцида. То је изразито антисрпска резолуција и ако буде усвојена у Представничком дому, па после у Сенату, то ће бити отворени непријатељски акт Сједињених Америчких Држава према Србији и тај акт искључује Сједињене Америчке Државе из свих даљих преговора о будућности Србије. Онај ко сматра да је у Сребреници био геноцид, ми немамо о чему с њим да разговарамо, а поготово онај који би на силу да спречи да се негира теза о геноциду. Ја сам ту тезу оповргао на 3.300 страна своје тротомне књиге „У Сребреници није било геноцида”.
Чули смо неки дан, представници америчке администрације су рекли да ће наставити инсистирање на откривању и процесуирању одговорних за убиство браће Битићи и да је то приоритет за Америку. Наш режим ћути о томе, а требало је одавно да саопште да је тај злочин застарео још прошле године. То се десило негде око 7. јула 1999. године, дакле, протеком 20 година злочин је застарео. Браћа Битићи нису били ратни заробљеници. Они су ухапшени зато што су се, након укидања ратног стања, прошверцовали преко административне линије која дели Косово и Метохију од централне Србије – привремено дели – и они су због тога осуђени прекршајно. Они су наводно за новац неку ромску породицу прошверцовали са Косова и Метохије у централну Србију. Након што су пуштени из затвора, из прекршајног затвора, након што су им враћене све ствари, након што су потписани сви документи којима се они пуштају на слободу, њих је киднаповала група полицијских официра, одвела у непознатом правцу да би их опљачкала, јер су уза се имали велику количину новца, и свог новца и новца који им је исплатила ромска породица. Они су, након што су опљачкани, убијени и њихове су кости после пронађене ваљда у Петровом Селу, где ли, није битно где, али они нису жртве ратног злочина, него жртве обичне разбојничке пљачке са смртним исходом. Требало је те полицијске официре судити док је било време. Режими су се мењали, био је ту Ђинђићев режим, па Коштуницин, па Тадићев, па напредњачки ево већ осам година. Пошто ниједан режим није био спреман да кривично гони починиоце овога злочина, кривично дело је застарело. Можда је то с моралног аспекта праведно или неправедно, али с правног аспекта ствар је потпуно чиста. По законима из тог времена кривична дела су застаревала максимално после 20 година. Било које кривично дело осим ратног злочина. Ово није био ратни злочин ни по којем основу. Уосталом, ово кривично дело је извршено далеко после укидања ратног стања. Ратно стање је негде у јуну укинуто, а злочин је ваљда извршен 7. јула, ако је то добро прецизирано.
Даме и господо, данас сам у име Српске радикалне странке предао уставну жалбу Уставном суду Србије, којом тражим да се донесу две одлуке.
У првој одлуци да се поништи Извештај о укупним резултатима избора за народне посланике Народне скупштине Републике Србије, који је наводно усвојила Републичка изборна комисија. Седница Републичке изборне комисије уопште није одржана. Они су тврдили да су контактирали са члановима Републичке изборне комисије путем мејла, дакле да је била електронска седница. Међутим, како може да се одржи електронска седница без електронских потписа? Ви знате шта су електронски потписи. Електронским потписима се гарантује идентитет учесника седнице. Тамо где нема електронског потписа било ко је могао да се укључи да гласа, да изрази своје становиште и било шта друго. Дакле, без седнице Републичке изборне комисије нема извештаја о резултатима избора.
Друго, тражим да се поништи поступак доделе мандата народних посланика на основу Извештаја о укупним резултатима избора за народне посланике. И то је урађено без седнице Републичке изборне комисије и штавише, то је урађено а да сви поступци пред Управним судом Србије нису завршени. Тамо се води неколико стотина, неколико хиљада поступака, је ли, Вјерице? Ти знаш боље.
Вјерица Радета: За сада је остало неколико стотина.
Проф. др Војислав Шешељ: Неколико стотина поступака, и док се то све не оконча, не може се вршити поступак доделе мандата. Због природе спора и државног и политичког значаја спорног правног питања, захтевао сам да Уставни суд одреди привремену меру и донесе решење којим ће се забранити конституисање сазива Народне скупштине на основу Извештаја о укупним резултатима избора за народне посланике Народне скупштине, који је наводно усвојила Републичка изборна комисија.
То подразумева да, када се донесе оваква одлука Уставног суда, односно овакве одлуке и решење, да они иду на Републичку изборну комисију. Једино што преостаје Републичкој изборној комисији је да поништи ове изборе и закаже нове.
Ви знате какав је значај електронског потписа и да без електронског потписа не може ништа да се уради на наводној електронској седници. Електронске седнице није ни било, јер би електронска седница подразумевала да се сви међусобно виде на екранима и да један по један добија реч, како се ко јави. Ни тога није било, према томе, избори се морају поништити. На страну све оно о чему смо раније говорили, о изборним неправилностима, много смо тих изборних неправилности изнели у овој уставној жалби. Она је данас предата на 20 страна, три примерка смо већ дали новинарским екипама, још се два сада штампају. Обавештен сам да има пет екипа данас на конференцији за штампу, је ли тако? Потребно је пет примерака ове уставне жалбе.
Добро. То је све што сам ја имао да кажем. Изволите, ако ви имате неко питање.
Градимир Потић, Србин инфо: Само секунд, ви ћете ме исправити, професоре, ја нисам правник, Сребреница је, ако се не варам, окарактерисана као масовни злочин, а мало-мало искаче као геноцид, како коме затреба.
Додаћу ово, не замерите ми, мајка ми је из Подујева – Битићи су највеће битанге биле у крају па су зато и побегли у Америку, па кад коме затреба извлаче Битиће, и пред Ђинђића и пред Коштуницу и тако даље. Да ли је то све у функцији, по вашој оцени, притиска на Вучића, наравно, у вези Косова? Да ли имате бојазан коју већ већина десничара по Србији има, да ће Вучић на крају да попусти и да преда Косово?
Проф. др Војислав Шешељ: Све су то, пре свега, притисци на Вучића, али се овде не поставља питање да ли ће они њега и убудуће притискати – хоће, него како ће он реаговати на те притиске, а видимо да уопште не реагује на неке од тих притисака. На случај Битићи он уопште не реагује већ годинама.
Знате, можда сте ви у праву, можда су браћа Битићи били битанге, међутим, то није разлог да неко буде убијен. Кад би се све битанге на овом свету побиле, ко би остао, поставља се питање. Да сам мало безобразнији него што јесам, поставио бих питање колико би нас остало, је ли тако? Према томе, то је злочин. И кад се битанге убију, то је злочин. Они су припадници Атлантске бригаде били. То је једна плаћеничка формација која и не подлеже међународном ратном праву, које су некада када их заробе ликвидирали на лицу места, али у овом случају није била у питању ликвидација зато, због њиховог учешћа у рату или припадности било чему. Овде је мотив био искључиво новац, и то након што су пуштени из затвора њих је група официра убила. Ти официри јесу злочинци, али протекли су сви рокови да би одговарали пред судом, дакле злочин је застарео и да су највећи злочинци, да су побили сто људи, ако није у питању ратни злочин, јер само ратни злочини не застаревају, злочини против човечности, а ово је злочин разбојничког карактера, из криминалних побуда.
Градимир Потић: Да ли имате страх да ће Вучић попустити под притисцима?
Проф. др Војислав Шешељ: Ја немам страх ни од чега. Све што чиним, чиним да га одвратим од било каквог попуштања. Међутим, то што је брутално спровео ове изборе и што је Српску радикалну странку на вештачки начин одстранио из Народне скупштине, иако смо имали довољан број гласова грађана, он је неком изборном акробацијом приказао као да смо имали испод три посто, јер смо сметали у Народној скупштини. Ми смо највећа сметња свакоме ко планира да нешто уради против Косова и Србије у целини.
Међутим, ми ћемо се грчевито борити као ванпарламентарна странка да се Косово сачува у саставу Србије.
Има ли још неко питање?
Градимир Потић: У вези овога, извињавам се, да ли ће Српска радикална странка ићи на Савет Европе или ће само ићи... с обзиром на утицај?
Проф. др Војислав Шешељ: Ми идемо на Уставни суд. А што се тиче Савета Европе, ми никад против своје земље тамо нисмо ништа покретали, а сад нећемо имати ни представника у Савету Европе. Ако сте мислили на Европски суд за људска права, ми и немамо намеру да против институција наше државе тамо водимо поступак, али све ћемо учинити да у српској јавности жигошемо све оне који затворе очи пред очигледним кршењем закона, па макар то био и Уставни суд.
Имате ли још питања?
Хвала вам што сте се одазвали.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР