Конференција за новинаре, 25. март 2021. године

Вјерица Радета: Даме и господо, данас желимо да питамо јавно тужилаштво шта су урадили са обавезним упутством апелационог јавног тужиоца, а у вези са извршитељком Мирјаном Димитријевић. То упутство је издато још у децембру прошле године и то поводом пријаве да је извршитељ Мирјана Димитријевић покушала да одузме стан који се наводи у пресуди, али који заправо не постоји на адреси.

Зашто је нама Мирјана Димитријевић интересантна? Зато што смо ми још када смо у Народној скупштини говорили о Предлогу измена Закона о извршном поступку, који је поднела тада и сада напредњачка владајућа већина, а ми тада представљали и бранили Предлог закона о извршењу и обезбеђењу, који је поднела посланичка група Српске радикалне странке и који је поткрепљен са 100.000 потписа грађана и наравно који, то је јавности познато, није прихваћен од стране те скупштинске већине, ми смо и тада говорили о Мирјани Димитријевић. Мирјану Димитријевић назвали смо извршитељком из пакла и, наравно, тачно смо знали и наводили због чега то говоримо и то ћемо данас да подсетимо јавност.

Пре Мирјане Димитријевић – сада говорим о овом конкретном случају који се појавио ових дана у медијима и о њеном покушају да изврши неку судску пресуду на стану на адреси која заправо не постоји – тај поступак је био својевремено код судских извршитеља. Судски извршитељи су ангажовали вештаке, спровели одређени поступак и утврдили да нема места за такво једно извршење. Када су променили закон, када су увели у извршни поступак ове приватне извршитеље као највеће пљачкаше иначе данас у Србији, онда су ваљда по инерцији све предмете, који нису спуштени у архиву, упутили извршитељима. Тај предмет је допао Мирјани Димитријевић. То је било 2016. године. Мирјана Димитријевић је поновила поступак. Мирјана Димитријевић је ангажовала неке своје вештаке, своје геометре и наравно апелационо јавно тужилаштво је тражило да се кривични поступак покрене и против службеника катастра, Градске општине Вождовац, против судског вештака Мирјане Димитријевић и против геометра који јој је помогао у том незаконитом послу.

Ко је Мирјана Димитријевић? Она је увек игнорисала судске одлуке и она је извршавала, веровали или не, потпуно предмете где је извршење фактички било немогуће спровести зато што се или некретнина односила на неке друге људе, или некретнина није била предмет неког судског спора. Њој је било важно да она заврши тај поступак, да отме људима имовину и да, наравно, наплати невероватно високе трошкове. То се у напредњачком закону зове награда за извршитеље. Замислите ви имате стан, извршитељ вам узме стан зато што сте некој банци дужни неки новац, јер нисте могли у одређеном моменту да га вратите. Добили сте отказ на пример и онда вам извршитељ узме тај ваш стан. Ви му платите његове трошкове, не знам само који су то трошкови који толико коштају и онда још кажу да је то награда. Ви сте наградили извршитеља који вас је избацио на улицу, али такав је закон, па шта ћемо, шта да радимо. По чему је још Мирјана Димитријевићпозната? Веровали или не, она је пре две године пријавила да је њена годишта зарада 900.000 евра. Дакле, 75.000 евра је месечна зарада Мирјане Димитријевић била тада, можда се у међувремену и повећала. Позната је и по томе да је буквално опљачкала Добрилу Петровић. То је једна старија госпођа, која је 45 година живела у стану, тада са ћерком и двоје унучади и она је потпуно мимо закона ту породицу избацила на улицу. Веровали или не, 11.000 евра је та њена награда коју је Добрила Петровић морала да плати. Наравно, жена није имала тај новац и њој ће се од пензије до краја живота, ако буде довољно дугo живела да све то врати, узимати две трећине, зато што треба да плати 11.000 евра Мирјани Димитријевић.

Због чега је баш Мирјана Димитријевић интересантна? Она је толико битна напредњачкој власти, она је била некада судија. Сад ви замислите да неко из једног финог судијског посла, који је и пристојно плаћен, наравно не довољно, али пристојно, оде у турбулентне извршитеље. Шта тај неко треба да има у глави и шта је мотив тога неког? Е, Мирјана Димитријевић је била судија, па је отишла у извршитеље, а веровали или не, Мирјана Димитријевић је била у тиму Српске напредне странке, њиховог министарства тада правде, у изради Нацрта закона о извршењу и обезбеђењу. То је било једино у Хагу. У Хашком трибуналу су судије и тужиоци сами доносили прописе по којима су радили. Тако је и Мирјана Димитријевић учествовала у изради нацрта, касније предлога, данас и закона који се, нажалост, примењује. Она је сама утврђивала и колике ће им бити накнаде и како ће они да раде и како ће да избацују људе на улицу. Ми српски радикали смо то препознали на време, као што иначе радимо. Ми не чекамо да се нешто деси, па да онда кажемо – Сад треба да се мења закон, да се та и та ситуација реши. Не, ми увек водимо рачуна о томе да када се говори о законима, да сваки закон мора бити такав да обухвати све или готово све могуће случајеве из одређене области. Тако смо и када је у питању извршни поступак и обезбеђење предложили потпуно нов закон, нисмо тражили измене напредњачког.Предложили смо потпуно нов закон,тај предлог је и данас у скупштини, ако хоће могу и сад да га ставе на дневни ред, нека га слободно узме Влада Републике Србије. Нећемо имати ништа против, нека га узме Влада као свој предлог, нека га предложи и нека га Народна скупштина усвоји, само да се прекине овај терор извршитеља.

Дакле, по предлогу закона који је Српска радикална странка предала Народној скупштини и који је потврдило више од 100.000 потписника те петиције која је ишла уз тај наш предлог закона, нико не може остати без стана. Дакле, било шта да је у питању, било какав дуг да имате, свакако дуг мора да се врати, али не може неко постати социјални случај, остати без стана, зато што није из неког разлога у одређеном моменту успео да врати свој дуг.

Посебно су интересантни дугови са банкама. Свуда у свету, осим у Србији, када закључујете уговор са неком банком, узимате кредит и банка и ви морате да будете свесни и да у уговору предвидите неку узајамну одговорност. Банка не може да буде ослобођена, банку не интересује, они само хоће свој новац. Не воде рачуне с ким закључују уговор, не проверавају довољно да ли је тај неко и докле ће бити солвентан.Али, дакле, у оваквом друштву, када се дешавају и откази, када људи лако губе посао, лако се може десити да неко ко је ушао у неки кредит дође у ситуацију да не може да га враћа. Мора да се застане са отплатом тог кредита, док тај неко не буде поново способан да враћа кредит. У сваком случају, без крова над главом не сме да остане. Ми смо рекли, колика год непокретност да је у питању, када се извршава нека судска одлука на тој непокретности 12 квадратних метара по члану домаћинства мора остати том домаћинству и то нико живи не може да узме. Тако се понаша одговорна држава према свом народу, према својим грађанима. Није решење да ви од скућеног човека направите бескућника. Шта сте урадили? Задовољили сте јавног извршитеља који ће узети, као Мирјана Димитријевић, 11.000 евра за ту своју назови услугу и задовољили сте банку. Што је најгоре, ако ваша кућа вреди 100.000 евра, ако сте банци дужни 10.000 евра, они ће вашу кућу неком свом, ко је у ланцу с њима увезан, продати за тих 10.000 евра, а ово остало ће добити неко ко ће од банке купити ту непокретност и за пет дана је продати по тржишној цени. То је озбиљан криминал. Озбиљан бизнис, али криминалан бизнис.

Ми смо желели законом који смо предложили да се то заустави, али, нажалост, свако мало у медијима видимо неки нови случај када су у питању јавни извршитељи. Данас смо желели да позовемо јавно тужилаштво да часа не часе, давно је био децембар, да покрену кривични поступак против Мирјане Димитријевић, тужитељке из пакла и екипе која је с њом радила и која с њом ради на отимању имовине недужним грађанима.

Да ли имате ви неко питање? Изволите.

Градимир Потић,новинар „Србин инфо”: С обзиром да немамо више ниједну домаћу банку, да смо све банке приватизовали и све су стране банке, колико је могуће заправо их натерати да поштују домаће законодавство, да једноставно не оду?

Вјерица Радета: Проблем са банкама у Србији настао је 2000. године после оне булдожер револуције, када су свесно угашене српске банке. Зато су директно одговорни Мирољуб Лабус и Млађан Динкић. Одговорност садашње власти је у томе што та два велика криминалца нису процесуирана, што нису до сада завршили у затвору. Сећате се да је Динкић са дугим цевима упадао у Народну банку. Онда су они свесно наше банке погасили. Још увек се воде поступци, Беобанка још увек води поступак због незаконите ликвидације те банке, јер су имали довољно средстава у моменту кад их је Динкић затворио. Они су довели стране банке које у Србији послују под другачијим условима него што послују у својим матичним земљама. Имамо, да вас исправим, једну домаћу банку, то је Поштанска штедионица. Да је памети, сви у Србији би имали текуће рачуне у Поштанској штедионици, сви би узимали кредите од Поштанске штедионице и тако би натерали ове стране банке или да постану конкурентне, или да купе прње и да иду.Немамо ми разлога да размишљамо – Шта ако нека банка оде? Нису они овде зато што нас воле, него зато што им је веома исплативо да послују у Републици Србији, што Народна банка и Јоргованка Табаковић, као гувернер Народне банке са лажним докторатом, па није ни чудо што тако ради, не води рачуна о свом народу, већ води рачуна о тим банкама. Појави се вест – Банке смањују неке провизије. Људи се обрадују. После пет дана се појави – Да, та провизија је смањена, али на неку другу банкарску услугу је повећана. Дакле, и Народна банка мора да води рачуна о народу, а не о тим страним банкама. Страним банкама се прецизно и јасно мора рећи – Или ћете радити под овим условима, или да се поздравимо, идите одакле сте дошли, а лако ће се онда овде развијати још више и Поштанска штедионица. Нажалост, продаше и Комерцијалну банку, која се дуго борила да остане државна банка. Камо среће да је остала, али засад имамо само Поштанску штедионицу и сви који то нису урадили, треба да пребаце сва своја пословања управо на Поштанску штедионицу.
Градимир Потић: Прича се да госпођа Димитријевић припада клану браће Недић који су најутицајнији у Београду по том питању. Каква су ваша сазнања о томе?

Вјерица Радета: Да ли припада неком клану заиста немамо информацију, али да је моћна у кругу тих извршитеља, јесте. Дакле, рекла сам вам већ, ако је учествовала у изради закона, онда замислите колика је њена моћ. Интересантно је да она увек добија предмете где се узима највећа провизија и предмете које фактички неки мало поштенији извршитељи неће ни да узму. Ако је она сад извршила један поступак који је одбијен у време када су то радили судски извршитељи, довољно говори о њој. Она је и безобразна и моћна и очигледно уплетена у неки криминал, а да је држи неко ко је довољно моћан, сасвим је извесно.
Никола Тодоровић, новинар агенције „Бета”: Пошто сад предстоје локални избори, шта очекујете? Ви сте самостално у Косјерићу, а на заједничкој српској листи у Прешеву.
Вјерица Радета: Тако је.
Никола Тодоровић: Не могу да нађем тамо по општинским изборним комисијама, па сам ишао пешке, рекох, да не промашим.
Вјерица Радета: Тако је. Српска радикална странка излази на заједничкој српској листи у Прешеву и тамо се очекује да ће та листа добити најмање три одборника. То би заиста било веома значајно и ми смо зато и отишли на ту заједничку листу, јер би заиста много значило да у Скупштини општине Прешево буду три одборника Србина. Излазимо на изборе самостално у Косјерићу. Били смо ових дана у посети у Косјерићу. Тамо су наши активисти на терену. Урадили смо специјално издање „Велике Србије”, делимо људима. Људи су незадовољни стањем како сада тамо живе.Ово што иду министри, па им данас или пре два дана кажу – Доћи ће у Косјерић фабрика, доћи ће у Косјерић спејс шатл, доћи ће не знам шта – људи су постали веома свесни да су то лажна предизборна обећања. Ми очекујемо да ће у Скупштини општине Косјерић бити и одборничка група Српске радикалне странке и позивамо све у Косјерићу да гласају за Српску радикалну странку, зато што људи знају да смо ми заиста једина политичка партија која никада није преварила бираче. Ми никада не причамо у кампањи нешто што људи воле да чују, него оно што јесте реалност. У томе видимо и своју снагу, у томе видимо то да ће људи једног дана од Косјерића, па ускоро и у Србији, схватити да глас треба дати ономе коме се може веровати, а не ономе ко вам данас обећа фабрику, а сутра заборави где се тачно Косјерић налази.
Никола Тодоровић: Наравно, три постоје остао законски цензус. Српска листа у Прешеву се зове „Александар Вучић – За будућност Прешева”, је ли тако?
Вјерица Радета: Да, прихватили смо то, нисмо правили проблем, поготово што реално верујемо да Александар Вучић својим именом може привући и албанске бираче, тако да нам није то сметало. Заиста нам је искрено важно само да најмање триодборника буде у Скупштини општине Прешево.
Никола Тодоровић: Јасно. Испред страначког интереса просто.
Вјерица Радета: Наравно, то је заиста испред, то је државни интерес.
Никола Тодоровић: Јесу ли то све српске странке, односно које имају одборе?
Вјерица Радета: Све српске странке које излазе на изборе су на тој листи, да.
Никола Тодоровић: (Део питања се не чује) ...господин Шешељ – Идемо тамо где мислимо да можемо да узмемо одборнике. Је ли тако?
Вјерица Радета: Да. У Зајечару не идемо. Нисмо излазили на изборе тамо, немамо добар одбор, а председник одбора нам се нажалосттешко разболео, тако да није било времена да се ту нешто сад уради.
Никола Тодоровић: Јасно.
Вјерица Радета: Овај пут смо прескочили излазак у Зајечару.
Никола Тодоровић: Хвала лепо.
Вјерица Радета: Хвала вама.
Ако немате више питања, хвала вам.