Миљан Дамјановић: Поштовани новинари, Српска радикална странка инсистира на одлучној и бескомпромисној борби против криминала и то у овом тренутку мора да буде приоритет ове власти. Не може унутарпартијска одговорност да покрива сав криминал који се данас дешава у Србији. У целој Србији не сме се десити да се само прича о томе шта се дешава на састанцима владајуће Српске напредне странке, већ морају бити кажњени носиоци тих криминалних активности, а они су управо функционери Српске напредне странке, они су чланови Српске напредне странке или су блиски садашњем режиму.
Није борба против криминала када се китите у медијима хапшењем такозваних малих дилера дроге или касапина Веље Невоље. Борба је успешна тек када ухапсите криминалце из својих редова, јер су они сада на власти и они контролишу сва дешавања у држави. Тако смо имали једну од афера „Царине”, где смо видели из медија кад је приведен директор царина, колико стотина милиона евра је нестало за време његовог мандата. Интересантна је чињеница, наравно, да су и он и сви учесници у тој афери блиски владајућој Српској напредној странци. У ту аферу укључен је и Кокеза. Видимо ових дана, тек када неког хоће „да скину”, онда излазе све афере у вези са Фудбалским савезом Србије. Никако да препусте да и тај део у институцији води неко ко је из области спорта, већ би поново да наставе постављајући политичаре који су блиски режиму. Кључни обрачун власти против организованог криминала у Србији треба да буде борба против актуелних министара који су дубоко у криминалу и корупцији, уназад више од седам-осам година.
Врх пирамиде тог криминала јесу министри попут Златибора Лончара, за којег смо више пута тражили да се смени са места министра, да се подигну кривичне пријаве од оних тендера који су били у вези са набавком опреме Клиничког центра у Нишу, преко тога када је уговарао да ставља одређене лекове на листу, наравно, уз провизију. На крају крајева, како и да говоримо о човеку који је министар здравља, а у народу има надимак Доктор Смрт?
За Зорану Михајловић је све јасно и питање је зашто је Влада Републике Србије штити. Најбољи пример њеног криминала показао се кроз меморандум који је тада потписала о сарадњи за градњу ауто-пута Прељина–Појате, са америчком компанијом „Бехтел”, у договору са америчким амбасадором код кога је ишла по инструкције, тако што су уклонили кинеску компанију која је тада дала понуду од 600 милиона. Тај део ауто-пута су дали америчкој компанији за 300 милиона више.
То јавност зна, то зна председник владе, то зна председник државе, то знају тужиоци. Баш због тога та борба против криминала мора бити неселективна.
Унутарпартијским расправама које данас излазе у јавност, као и некаквим аудио- записима у којима се међусобно оптужују ко је већи криминалац, ко је већи лопов, само се баца прашина у очи грађана Србије, из разлога што покушавају да замажу очи и пребаце тему на другу страну, како се не би водила борба – како је тада председник државе Александар Вучић најавио – маљем о главу, већ је тај маљ изгледа отупео. Зато данас, по ко зна који пут, позивамо Владу Републике Србије да предузима оне мере које су у интересу грађана Србије и државе Србије и под хитно смени све министре који се налазе у криминалу и корупцији. Да ти министри имају мало морала, као што немају, они би досад већ поднели оставку.
Александар Вучић као председник највеће странке и као председник државе мора такође да инсистира на овој борби из два разлога. Први разлог је то што је овај криминал толико узео маха, да је постао изузетно погубан за државу. Други је разлог то што може бити погубан и по њега самог. Он треба у овом тренутку да буде преокупиран проблемом како да заштити сопствени живот, јер му је због оваквог неделовања његове владе и те како живот угрожен. Ми, српски радикали, једва чекамо да на изборима сменимо владајућу Српску напредну странку и Александра Вучића, дођемо на власт и покажемо како се води одлучна, неселективна борба против криминала и корупције и како нема потребе за најавама некаквог маља, већ ћемо их прво хапсити, показати народу да имамо снагу и да једном рашчистимо са таквим људима који су све ове године уништавали Србију и дан данас је уништавају.
Имате ли можда неких питања?
Новинар „Србин инфо” Градимир Потић: Небојша Стефановић је председник градског одбора. Која је поента да се изјашњавају одбори широм Србије? По статуту се зна коме је он одговоран.
Миљан Дамјановић: То је питање за Српску напредну странку. Ја се сећам кад је Небојша Стефановић учествовао у растурању Српске радикалне странке 2008. године. У томе су они најбољи. Нека иде то питање њима, да видимо да ли ће им се вратити то као бумеранг, јер су по истом систему тада радили у Српској радикалној странци. Ишли су по одборима по Србији, износили неистине, тражили некаква одлучивања. Пуштају намерно аудио-записе како би се уместо праве борбе против криминала неко бавио питањима ко је шта рекао на њиховим унутарпартијским састанцима. То је њихова ствар, нек решавају како хоће, а наш циљ је да их почистимо на следећим изборима, како би држава Србија коначно продисала.
Градимир Потић: Изјашњавају се силни одбори за смену Стефановића, помињу се Златибор Лончар и Марија Обрадовић, а председник онда изјављује да он не верује да га је Стефановић прислушкивао. Чему сва та игранка?
Миљан Дамјановић: Они воле да прислушкују сами себе. Они се прислушкују и на састанцима општинских одбора и пуштају у јавност. Изгледа да им је то постала мантра.
Ми не сматрамо да смена једног министра, њихово решавање унутарпартијског проблема, решава проблем организованог криминала у Србији. Не само смена, него и одговорност и слање на суд свих министара, свих из Српске напредне странке и њихових сателита, који су отели грађанима Србије и један једини динар. Ваљда вам је сад јасно, кад пустите Скупштину Републике Србије, колико радикали заправо фале тамо, јер нема ко да их раскринкава као што смо их ми раскринкавали. Немојте да заборавите да смо министра Вујовића ми српски радикали сменили кад смо изнели аферу, затим Расима Љајића и непрестано све друге министре гађали у главу, од министра образовања, здравства, инфраструктуре, спорта. Интересантно је да више нико не помиње Вању Удовичића, колико је афера имао. Шта сад би с тим? Како се завршио тај њихов процес, унутарпартијски? Наравно, судски епилог никада није добио. Зато се они сви заједно плаше доласка српских радикала на власт и зато стварају некакве мале партије које треба нама да отимају гласове, јер знају да је код нас нулта толеранција према криминалу и корупцији.
Градимир Потић: Смењен је амбасадор из Пољске зато што је подржао геј активности у Пољској, а овде у сред Београда, на згради „Икее”, виори се застава за подршку геј правима.
Миљан Дамјановић: Интересантно је да није смењен или позван на кривичну одговорност заменик председника Општине Бујановац Шћипри Муслију, који је пре само петнаестак дана са зграде општине и са јарбола скинуо заставу Републике Србије, бацио је на земљу и подигао заставу Албаније. То је проблем у Србији, што се сви проблеми стављају под тепих. Не знам коме је у интересу тај потез менаџмента „Икее” да подигне заставу неке популације за коју ми кажемо да не треба да се прогањају, али не може да се популарише. Не могу нешто што није нормално да нам представљају као културу живљења и не могу да се крше закони и Устав Републике Србије. Ми и даље не одустајемо од прикупљања потписа петиције грађана Србије против закона о истополним заједницама. Баш у овом тренутку доносе неке законе који су антисрпски, антиуставни. Доносе се по оном систему „имамо већину” и сад не морају ни на звонце да гласају, јер у скупштини влада једнопартијски систем. То су главна питања и то су проблеми ове државе, што држава губи из руку контролу над својом територијом и над многим председницима општина, не само овог проблема у Бујановцу, већ и њихових напредњака који су постали локални каубоји, а то можете да видите када обилазите Србију.
Имате ли још неких питања? Уколико немате, хвала вам што сте присуствовали конференцији Српске радикалне странке.
https://www.youtube.com/watch?v=GjKx5jukqUQ
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР