Вјерица Радета: Даме и господо, данас ћемо говорити о све угроженијем стандарду народа у Србији.
Навикли смо већ да у свим медијима гледамо, слушамо, читамо да се влада успешно бави изградњом аутопутева, коридора, брзих пруга, да су успешно набављене вакцине у довољном броју различитих врста, различитих произвођача и немамо примедбе на то, то заиста јесте тако и ми смо озбиљна политичка партија и ми увек оценимо позитивним оно што позитивно заиста јесте.
Међутим, последњи је час да се „економски џин”, како председник Републике и чланови владе воле да назову тренутно Србију, окрене мало и свакодневном животу својих грађана и да се обрати пажња на њихов све нижи стандард и на све слабију куповну моћ. Свако то види и свако то осети на својој кожи, па чак и они који можда економски мало боље стоје и мало боље живе имају у свом окружењу, у фамилији и тако даље, људе који једва састављају крај с крајем.
После свих ових капиталних инвестиција, после свих ових великих улагања, ми српски радикали мислимо да је ово време, да не кажемо последњи час, када заиста држава мора мало да се окрене и тим свакодневним проблемима и свакодневној муци својих грађана.
Завршен је први квартал 2021. године и у том првом кварталу је било много поскупљења роба и услуга широке потрошње. То је све некако прошло у неким цртицама у штампаним медијима, ако се уопште и појавило. Електронски медији нешто се нису много ни бавили тиме, али то је оно што је угрозило стандард. Ми смо слушали и из власти нам причају да су пензије повећане за 5,9 процената, да су плате у јавном сектору повећане за 3,5 процента и да ће сада бити ваљда још 1,5 проценат за април, да је минимална зарада повећана за 5,9 процената. Све то јесте тачно, али те проценте су поскупљења већ одавно појела, тако да реално од ових повећања заправо онај који их добија нема или неће имати скоро никакве користи.
Да подсетимо шта је све у овом последњем кварталу поскупело. Поскупео је бензин, гориво је поскупело, поскупеле су цигарете, поскупела је телевизијска претплата, поскупела је електрична енергија, односно струја и од фебруара, ваљда је то било већ друго поскупљење, поскупела је путарина, повећан је износ, односно поскупео је порез на имовину, поскупели су рачуни за воду, поскупели су ПЦР тестови, зелена енергија такозвана, банкарске услуге и оно што је ових дана згрануло највећи број потрошача јесте поскупљење од 25 процената јестивог уља. Сад је јестиво уље достигло цену од скоро 200 динара.
Сва та поскупљења су оно што угрожава стандард грађана, уз све разумевање да неке услуге и треба да поскупе, да постоје неки економски оправдани разлози тих јавних предузећа. Држава мора да води рачуна и о томе да се много новца даје за субвенције странцима. Ми српски радикали смо против тога и више пута смо износили разлоге и говорили како би та средства требало да се улажу, али знате, држава која има толико пара да даје по 75.000 евра по радном месту неким страним компанијама, морала би мало да поведе рачуна и о својим компанијама, да ако треба помогне неку од њих да грађани, као крајњи потрошачи, да не би имали последице и да не би трпели сва та поскупљења.
Најтужније и најсмешније је кад неко из владе изађе и каже – знате, али ми имамо најјефтинију струју у Европи. Па да, али имамо и најмање плате у Европи. Дакле, не могу се мешати бабе и жабе. То је оно о чему ми говоримо већ годинама.
Шта је још овде битно? Ова поскупљења која сам набројала, највећи број њих људи ће морати да плате. Ако неко нема 200 динара да купи литар уља, куваће на води. То је страшно, и не поручујем ово као Кори Удовички – ко нема паре да плати струју, нека прода стан, него говорим о нечијој тешкој ситуацији, али онај ко не плати струју, ко не плати воду, ко не плати те комуналне услуге, њему ће доћи јавни извршитељи па ће му узети и оно што има, тако да су то заиста озбиљни проблеми.
Ми, српски радикали, подсећамо на оно што смо као кампању покренули на почетку претходног сазива Народне скупштине, да се најниже плате и најмање пензије морају изједначити бар са најнижом потрошачком корпом. Докле год тако не буде, стандард грађана, и то великог броја, највећег броја људи у Србији, биће угрожен.
За 2020. годину, да подсетимо, потрошачка корпа била је 37.000 динара. Податке за први квартал ове године још увек статистика није избацила, па их немамо, али тај такозвани минималац сада износи, са тим повећањем, 32.126 динара и то је за око 5.000 мање од најниже потрошачке корпе. Дакле, најнижа потрошачка корпа је нешто, ето, једва да се некако састави крај с крајем у породици и сад пола милиона породица нема тих 5.000 динара, јер толико људи прима минималац у Србији, односно 300.000 њих прима минималац и још 200.000 знатно изнад тог минималца. А та иста просечна корпа виша је за целих 10.000 динара од просечне пензије!
Шта је проблем – 999.815 пензионера, то је скоро милион пензионера, данас прима пензију која је испод просечне пензије, а и просечна је, дакле, испод најниже потрошачке корпе, па сад видите који је то стандард и како пензионери живе. То је заиста испод људског достојанства. Посебно испод људског достојанства су, рецимо, пензије пољопривредника. Можда некоме звучи невероватно, али пензије пољопривредника су 11.881 динар. Па ви замислите некога ко је цео живот радио и после 40 година, кад више не може да ради на њиви, кад је дошао до пензије, да прима месечно 11.881. Не може ни комуналне услуге да плати. Такве пензије прима 122.590 пензионера, дакле велики је број ових са најнижим пензијама.
Пензије у износу од те најниже, од 11.881 до 15.000 динара прима укупно 106.000 пензионера, а пензије између 15.000 и 20.000 динара прима 218.350 пензионера. Дакле, ово су све пензије од којих апсолутно не може да се живи. Од ових износа не могу ни најосновније потребе да се задовоље, а да не причамо о додатним потребама пензионера, што је природно и логично да у тим годинама треба људи да купују и неке лекове и тако даље. И заиста је право чудо како ти људи у Србији живе, и пензионери и ових пола милиона, милион пензионера који су апсолутно економски угрожени и пола милиона запослених који су такође апсолутно угрожени.
Српска радикална странка понавља свој захтев: захтевамо од актуелног режима да најхитније усклади најнижу пензију са минималном потрошачком корпом. Дакле, најнижа пензија мора бити у износу минималне потрошачке корпе и када се повећавају пензије није добро у оваквом распону где имате најнижу пензију од 11.000 и нешто динара и највишу од 130.000 да се линеарно повећа, процентуално повећа за рецимо пет посто и онда онај што има највећу пензију кроз повећање добије скоро целу пензију овог који има најнижу пензију.
Српска радикална странка сматра да најнижа пензија мора бити 37.000 и да се иде са повећањем до тог износа, а онда да се, рецимо, пензије од можда преко 60.000 или 70.000 динара једно време не повећавају док се не успостави неки баланс, јер не можете дозволити да вам милион људи нема од чега да преживи, зато што ви, ето сад, хоћете да учините и онима који имају веће пензије. То мора да се усклади и тај однос мора једном за сва времена да се уреди. Није то добро регулисано ни законом и ми смо у Скупштини о томе говорили кад се закон доносио. То што су назвали швајцарским моделом, то уопште није швајцарски модел, али ето, то је довело у ситуацију власт да они не зна се на основу чега једанпут годишње могу да повећавају, односно да коригују пензије. Можда ће једном и да смањују, можда ће да кажу да су такви параметри па да ће морати и да смање, ко зна. Дакле, ми мислимо да кроз промену пензионе политике, кроз измену закона, кроз ова повећања, заправо то може већ на првом повећању пензија да се регулише, да се скоро од исте суме новца повећају ове најниже пензије до нивоа најниже потрошачке корпе и да се ове остале не повећавају, да држава нема додатних трошкова, а да се коначно успостави неки нормалан однос и што је најважније, да се коначно пензионерима врати људско достојанство. Знате, они су 40 година радили, поштено су зарадили своје пензије, па ваљда су заслужили да бар могу да напуне месечно ту једну најјефтинију потрошачку корпу.
То важи и за запослене који примају тај такозвани минималац, најнижу зараду. Ово што се до сада код нас третирало као најнижа зарада има заправо статус неког социјалног давања, а људи раде, значи примају плате и то мора да буде плата, та зарада не сме бити на нивоу социјалног давања, него мора заиста бити нешто од чега може да се живи.
Српска радикална странка још једанпут апелује на актуелни режим, понављамо, да поведу рачуна о овим животним стварима, да се не крију само иза тих великих капиталних инвестиција, него нека се коначно спусте у народ, на ниво народа, да виде како се живи и да одређеним, у оквиру својих овлашћења, мерама, повећају стандард грађана који је заиста при свим овим поскупљењима веома угрожен, а питање је каква нас поскупљења још увек чекају, можда и као последица короне и тих затварања и тако даље, али шта год да је у питању, држава је та која мора да обезбеди да јој народ живи бар животом достојним човека.
Да ли имате ви нека питања?
Новинар Србин инфо, Градимир Потић: Госпођо Радета, заменик градоначелника Весић барата неким цифрама око 60.000-70.000,00 просечне плате у Београду. Колико вам се то чини реално?
Вјерица Радета: Проблем израчунавања просечних плата, процента запослености и тако даље, је у методологији Републичког завода за статистику.
Својевремено су експерти економске струке из Српске радикалне странке, преко нас народних посланика, поручивали министру финансија и генерално влади да им доставе податке које они траже и да се на основу тих релевантних података утврде и просечна зарада и просечна пензија и проценат запослених, односно незапослених и тако даље, јер статистика може свашта, како се оно каже „статистика наша дика, шта пожелиш то наслика”. Нажалост, тиме се служе и то није произвољна изјава Горана Весића, него је то сигурно податак који је добијен из статистике.
Дакле, не ваља им методологија, не користе одређене параметре и на основу тога излазе у јавност са тим подацима који треба да задиве ових милион и по људи о којима смо овде говорили, који су од тог просека толико далеко да не могу ни да замисле да неко има толику плату или пензију, а и њихове плате улазе у тај просек, тако да, само кажем, верујемо да то није тако, у питању је само методологија Завода за статистику.
Градимир Потић: Хвала.
Вјерица Радета: Ако немате више питања, хвала што сте дошли.
https://www.youtube.com/watch?v=DaPssldWkwI
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР