Војислав Шешељ: Даме и господо, у уторак, 7. јула, одржана је седница Централне отаџбинске управе Српске радикалне странке. На тој седници је било одређених кадровских промена, а ја вас обавештавам да је данас овде са нама новоизабрани председник Извршног одбора Српске радикалне странке, Ђурађ Јакшић. Ђурађ Јакшић је иначе председник Градског одбора Српске радикалне странке за Нови Сад и покрајински посланик у Скупштини Војводине.
Српска радикална странка сматра да је велики револт грађана Србије оправдан и да се тај револт изражава кроз протестне скупове у највећим српским градовима. Међутим, ми смо против употребе насиља у политичким сукобима, потпуно смо против употребе насиља. Ми изражавамо саосећање са полицајцима који су рањени у тим уличним сукобима у Београду у протекла два дана, али и са грађанима који су повређени у полицијском насиљу. Наравно, део примењеног полицијског насиља био је оправдан, тамо где се врше напади на полицију, где се руши државна имовина, али је дошло и до прекорачења употребе силе. Не може се ничим оправдати кад полиција туче човека који већ лежи на земљи, кад прилази људима који седе у парку па их туче или кад туче људе који седе у уличној башти неког ресторана, дижу руке у знак да немају агресивних намера, а они ударају палицама по њима.
Због тог прекорачења полицијског насиља до којег је дошло треба првенствено да одговара министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, иако је он сада на привременој функцији, пошто су нови избори завршени. Њега треба уклонити одмах са те функције и именовати вршиоца дужности до постављања новог министра.
Онај ко је тотално одговоран за све лоше што се дешава у Србији је онај који тотално држи власт у својим рукама, а то је тренутно Александар Вучић.
Власт је направила две тешке грешке, показала је сметеност, смотаност, невешта је била у свом одговору на изазове које је донела епидемија вируса корона. Није била најгора у том погледу у односу на неке друге режиме у свету, али је направила доста грешака. Прво је некад малтретирала грађане одређеним забранама преко сваке мере, а онда пред саме изборе омогућила и спортске сусрете са 25.000 гледалаца и показала необуздану масовну радост приликом проглашења изборних резултата, на страну то што ти изборни резултати нису одговарали народној вољи.
Ми сматрамо да стручњаци треба да одлучују о мерама које ће се предузимати и да то буду озбиљни стручњаци (већ су се неки доказали као озбиљни, а не као преваранти и хохштаплери попут оних који су тврдили да је ово најсмешнији вирус на свету), а да власт спроводи само оно што је заиста нужно као ограничење људских слобода и права, а не да проглашава полицијски час и нека друга ограничења која иритирају људе, а заправо не доприносе, у правом смислу речи, борби против епидемије.
Ми сматрамо да управо одржане републичке изборе треба одмах поништити. Није било ни седнице Републичке изборне комисије у понедељак, која би прогласила изборне резултате. Резултати су проглашени а да уопште седница није одржана. Као, контактирали су са неким члановима Републичке изборне комисије путем мејла. Ми имамо пет чланова Републичке изборне комисије, што чланова, што њихових заменика, три у сталном саставу, два на које смо добили право подношењем изборне листе, нико од њих није добио позив за било какву седницу Републичке изборне комисије. Ако није заседала Републичка изборна комисија, онда нема извештаја. Не може извештај да направи група напредњака, имејлом да контактира са неколико својих истомишљеника који ће потврдити да се слажу шта год било у том извештају.
И многе друге неправилности су уочене. Најчешће је записнике са бирачких места потписивао само по један члан бирачког одбора, и то увек из Српске напредне странке, други су игнорисани, други су спречавани да врше контролу. Најављена је обука инструктора пре расписивања избора, огромне паре су ту потрошене, а инструктори нису ништа обучени. Никада није био већи број изборних неправилности.
Српска радикална странка се борила преко својих представника у Републичкој изборној комисији, али они су остајали усамљени кад год би указивали на неке неправилности. Четрнаест изборних листа је стављено на гласачки листић, а да нису испуњавале услове, да су им напредњаци сакупљали потписе. И ту су такође огромне неправилности вршене.
На Косову и Метохији одржани су избори без чланова бирачких одбора из проширеног састава, гласачки листићи нису бројани на лицу места него су вожени у унутрашњост Републике Србије и тамо ноћили ко зна у чијим рукама да би, као, сутрадан били пребројавани. Велики је број тих неправилности. Ми смо управо у току израде елабората који ћемо поднети уз наш захтев Уставном суду да се избори пониште.
Које би сад било једино регуларно решење иоле сагласно са Уставом? Ми сматрамо да треба да се састане постојећа Народна скупштина, да двотрећинском већином гласова донесе уставни закон којим ће се продужити њен мандат, на пример до децембра месеца, да би се у децембру поново одржали избори на регуларан начин, да се до тада исправе сви недостаци, да се спречи поткупљивање бирачког тела, да се спречи подела поклона у незанемарљивој вредности бирачима, да се спрече уцене оних који су запослени на одређено време да морају гласати за напредњаке, да се проверава за кога је ко гласао, да се снимају гласачки листићи и тако даље. Све то мора строго да се забрани.
Имамо, на пример, случај у Хртковцима, где су моји сарадници из тима за помагање моје одбране пред Хашким трибуналом направили негде од октобра месеца па донедавно 700 интервјуа са грађанима Хртковаца. Ми смо тих 700 интервјуа објавили у пет књига на по 1.000 страна, 700 тих књига смо поделили грађанима Хртковаца који су дали интервјуе. Свако је добио ону књигу у којој је објављен његов интервју. На то су реаговали напредњаци и почели да деле телевизоре и друге техничке апарате, нема шта није дељено. Па каква је то изборна кампања? Штампани материјал, књиге, новине, проспекти, леци, то се свуда у свету дели, а нико не подмићује бираче тако што им поклања телевизоре, веш-машине, фрижидере или било шта друго и што им да новац. Појаве се наши контролори на бирачком месту па их зезају напредњаци, кажу – Ви радите данас за 1.000 или 1.500 динара, а ми смо добили по 50 евра или 5.000 динара. И те се ствари дешавају.
Вучић је стао иза свих тих неправилности и буса се у прса постигнутим резултатима. У демократији овакви резултати нису могући, да само једна странка, или формално три странке које су на власти или уз власт, уђу у парламент: Шапићева странка, који је пре избора са Вучићем склопио споразум да га прогура у парламент или социјалисти, који су још увек на власти. Где то може у свету? У демократском свету то не може.
Овај сазив Народне скупштине није демократски изабран, није на регуларан начин изабран и он нема легитимитет. Легитимитет свих осталих органа власти у тесној је спрези са легитимитетом Народне скупштине или на тај начин што Народна скупштина бира друге органе извршне и судске власти, или на тај начин што председник Републике, који се ипак бира директно, зависи од воље Народне скупштине, а Народна скупштина не сме да му се потчињава.
Ми имамо случај да је сада сва власт у рукама Александра Вучића. Александар Вучић је имао огроман политички ауторитет, то нико не спори, али његов ауторитет се убрзано топи утолико што његова власт постаје ауторитарна, недемократска. Једно је имати политички ауторитет, а друго је служити се ауторитарним методама. Ауторитарне методе су далеко од сваке демократије, од парламентарне демократије.
Ми морамо сачувати демократски парламентаризам у Србији, а он се може сачувати само ако се републички избори понове. Наравно, потребно је поновити и остале изборе, и покрајинске и градске и општинске. Али да се не би сад опет то претрпавало и да не би био џумбус око тога, спремни смо да се истим уставним законом ти избори помере за 2022. годину, кад и тако морају да се држе председнички. Дакле, ургентни су поновљени републички, парламентарни избори, а ови други избори могли би и да сачекају, да буду уз председничке.
Док се чека тај термин одржавања избора, мора да се пречешља још једном изборно законодавство. Видите шта су радили, пред саме изборе, у току кампање мењали су закон, па су увели да се мањинским листама, осим тога што су привилеговане па имају природни цензус, додаје 35 посто гласова на оно већ освојено.
Даље, уместо да нотари оверавају потписе, или бар судски чиновници, како је било раније, судски писари, то је сад право дато општинским службеницима, а они су потпис проверавали без присуства грађанина који потписује. Они су на основу спискова из центара за социјалну помоћ или здравствених институција, здравствених картона или бог те пита на који начин долазили до основних података и потписивали, оверавали потписе, наводне потписе.
Не може 14 вештачких странака да се ували на гласачки листић како би свака од њих добила одређени број гласова испод цензуса, а то се онда преливало после избора највише у кутију победничке странке.
Ово је била Пирова победа Српске напредне странке. После овога, кола Српске напредне странке убрзано ће ићи низбрдо. Вучић је требало да схвати, чим га је похвалио амерички амбасадор у интервјуу „Политици” што је преузео толику контролу власти, да та похвала вреди као пољубац звечарке у нос, у око, у уво или у уста. То значи – е, сад имаш сву власт у својим рукама. Баш нас брига за демократију у Србији, сад имаш да извршаваш све што ти наложимо. Раније је могао да се изговара – не да опозиција, не да овај фактор, не да онај.
Што се тиче револта на београдским улицама, понављам, против смо насиља и апелујем на те младе људе да не учествују у сукобима, да избегавају сукобе, а да су то већином људи чисте душе, неискварених намера, говори и чињеница да су се сви прозападни опозициони лидери, који су хтели да искористе њихово окупљање, лоше провели, и Драган Ђилас и Сергеј Трифуновић и Бошко Обрадовић, а чујем и за Бориса Тадића да су му псовали мајку издајничку кад се појавио на тренутак тамо.
Не искључујем могућност да има и неких групица провокатора које је режим тамо убацио, јер поставља се питање коме ово насиље највише одговара. Ово насиље највише одговара режиму, не одговара грађанима Србије, не одговара тим младим демонстрантима на београдским улицама, него само режиму. Режим може сад да води кампању против насиља до миле воље да би се заборавили други проблеми који нас тиште, и епидемија и нелегитимна Народна скупштина и сва остала могућа изненађења која Вучићева власт спрема и због чега је Вучићу посебно било стало да на противправан начин уклони српске радикале из Народне скупштине.
Дакле, апелујем на те младе људе да избегавају сукобе, да се не туку са српском полицијом. Апелујем и на српске полицајце да буду стрпљивији, иако су многи до сад показали велико стрпљење, да се не користе толике количине сузавца. Цели центар Београда није могао да дише сатима. У Београду је много старих људи којима тај сузавац највише смета, смета и астматичарима. Да вам искрено кажем, ја сам у једном тренутку и помислио да се тамо појавим. Ја имам астму, не могу да поднесем сузавац, а с друге стране, не бих се појављивао и да не бих сметао тим људима који имају чисте намере, да се не би назвало да нека странка злоупотребљава тај скуп.
Скуп је избио, по мом мишљењу, спонтано. Говори се о учешћу неких страних служби. Стране службе непрекидно делују у Београду, али бојим се да режим сад вештачки изазива сукоб са Русијом. Већ смо имали једну вештачку аферу кад је руски дипломата оптужен за шпијунажу, било је то пре неколико месеци, кад смо ми, српски радикали, такође оштро реаговали у Народној скупштини. И ево, сад се дешава да су нашли једну Рускињу која се изјаснила против диктатуре, и Јељцинове некадашње диктатуре у својој земљи и ове садашње, за коју она сматра да постоји у Србији и одмах су је представили као да је она заступник заправо званичне Русије. Представљају и неке опозиционе лидере као представнике Русије: овога, је ли се Немања Ђорђевић зове овај, онда овога Срђана Ногу и Бошка Обрадовића. По мом мишљењу, они никад нису били представници руске политике, нити спроводе налоге било које руске службе, у то сам убеђен. Одавно се Бошко Обрадовић оријентисао на америчку страну, то сам доказао у телевизијском дуелу с њим. Немања Ђорђевић је најближи сарадник Драгана Ђиласа.
Вјерица Радета: Младен Ђорђевић.
Проф. др Војислав Шешељ: Младен, Млађан Ђорђевић, како ли се зове?
Ђурађ Јакшић: Млађан, Млађан.
Проф. др Војислав Шешељ: Ко ће све запамтити, колико их има тамо.
Дакле, он је најближи сарадник Драгана Ђиласа, који је увек био прозападни, изразито антируски усмерен, а онај несрећник Срђан Ного, он заправо није ничији, није ни сасвим свој. Он је за болничко психијатријско лечење и ништа друго.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР